I ne treba da budeš fizičar da to tačno razumeš. Neki trenuci traju po nekoliko dana (u najboljem slučaju, jer nikad se ne radi o prijatnim trenucima), a neki dani prolete u sekundi.

Samo, ne radi se samo o tome. O percepciji.

Radi se o linearnom, konceptualnom i merljivom vremenu, koje je, zapravo, dogovorno vreme, radi društvene orijentacije.

Zatim, radi se o vremenu života, omeđenom rođenjem i smrću.

Tu su i prirodni ciklusi – godišnja doba, kao i mnogo veći i duži planetarni ciklusi, odnosno, doba.

A planeta je samo najmanji deo svog planetarnog sistema, koji je najmanji deo svemira, punog planetarnih sistema i nivoa realnosti sa sopstvenim krugovima i ciklusima vremena.

Time 1024x611 Vreme je relativno

Vreme se ne tiče percepcije, niti sposobnosti za objektivan doživljaj. Ali, ono što je zaista bitno, to je sada

Ljudi smo i poznajemo prolaznost. Ne samo da je poznajemo nego je se bojimo, jer i sami prolazimo. Svaki dan života je korak ka kraju života. Ako ćemo tako da posmatramo stvari. A nećemo.

Jer ljudski je i prevazilaziti strahove, širiti svest i percepciju.

Osim što ljudski mozak nije podešen tako da može da percepira beskraj. Možda možemo da dosegnemo do shvatanja tačaka u kojima se vreme i prostor sažimaju i prožimaju i gde nastaju dimenzije.

Ali, teško ćemo razumeti dimenzije, teško ćemo shvatiti da se sva vremena i svi prostori odvijaju i dešavaju paralelno i istovremeno.

Da naši postupci u sadašnjosti, ne samo da određuju budućnost nego utiču i na prošlost. I to ne samo sadašnju prošlost nego i na takozvane prošle živote, koji se zapravo odvijaju upravo sada. Komplikovano, a?

Pa, relativno.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.

Editors choice