Vreme nam sužava krug prijatelja ili mi to sami činimo?

Vreme nam sužava krug prijatelja ili mi to sami činimo?

Godine prolaze pored nas i ispisuju stranice našeg života nekim novim iskustvima. Neka su lepa, neka malo manje lepa – ali su naša. Ostavljaju manje ili više traga u nama, i zahvaljujući njima, mi smo sada to što jesmo. Godine postavljaju na naš put neke nove ljude, neke stare sklanjaju sa tog puta, a neke nam vrate posle nekog vremena. Ti ljudi su, takođe, zaslužni za naše poglede na svet i način ophođenja, za to kakvi smo postali.

Koncept prijateljstva menja se kroz proces sazrevanja.

Kao deca uglavnom se družimo sa ostalom decom iz kraja. Trčimo sa njima, valjamo se u pesku, glupiramo se na hiljadu i jedan dečiji način. Kako odrastamo, taj naš odnos sa prijateljima dobija neki dublji smisao. Onda delimo naše “velike tajne”, dobijamo neke zajedničke ideje i kujemo planove.

Kako vreme prolazi, krug ljudi nam se sve više širi. Imali smo drugare iz osnovne škole, nakon toga drugare iz srednje, pa sa fakulteta, drugare sa plesa/fudbala, košarke, sa časova italijanskog… Kasnije dobijamo i kolege sa posla, sa kojima takođe možemo da se družimo u slobodno vreme.

Kada smo mali, prijatelje nam obično nametne sredina. Ne krećemo se previše da bismo mogli da napravimo veći izbor. Kao mali smo uglavnom svi slični. Želja nam je da se što više igramo i da nam dopuste da pojedemo što više sladoleda.

Kako odrastamo i upoznajemo se sa svetom, dobijamo nove mogućnosti za razvoj svoje ličnosti, svojih interesovanja, ali i priliku da upoznajemo različite ljude na različitim mestima.

Do nekog trenutka gomilamo ljude kao kad skupljamo suvenire, tako da u jednom trenutku imamo toliko drugara da nam telefon non-stop zvoni. Stalno nas neko zove na neki novi događaj, smenjuju se drugarice i kafe jedna za drugom. Priče, planovi za izlaske, šta ćemo da obučemo, gde ćemo večeras i slično.

Kao klinci imamo sve vreme ovoga sveta za druženja, kafe, izlaske, ali kako vreme odmiče, tako dobijamo sve više obaveza u životu i dobijamo neke nove životne uloge koje od nas zahtevaju preraspodelu vremena.

girlfriends Vreme nam sužava krug prijatelja ili mi to sami činimo?

Sve što treba da znam o životu...

Onda u nekom trenutku dođe do “rasipanja” ljudi, jer život za svakoga ima neku drugu ideju. U nekom trenutku svako od nas nađe posao koji mu ostavlja manje vremena za “blejanje” sa drugarima. Neki nađu ljubav svog života, osnuju porodice, imaju svoju decu i neke druge preokupacije i prioritete.

Ne kažem da nam druženje postaje manje bitno, nego da imamo manje slobodnog vremena na raspolaganju i da pažljivije biramo sa kim ćemo ga provesti. Ako smo ranije imale slobodnog vremena za tri kafe na dan sa drugaricama, u nekom trenutku dođemo do tri kafe nedeljno ili tri kafe mesečno. U tom slučaju se nećemo videti baš sa svakim ko nam deluje simpatično, već ćemo probrati nekolicinu ljudi sa kojima ćemo se viđati češće, a sa ostalima kad i ako stignemo. U nekom trenutku napravimo filter koji odvoji prijatelje od drugara.

Vreme se menja, mi se menjamo… Sve je promenljiva kategorija. Ali pravi ljudi ostaju zauvek uz nas. Njih nije mnogo. Kažu da čovek u proseku može da ima do pet pravih prijatelja. Ostalo su drugari, poznanici… Ako nađemo tih pet prijatelja ili makar dva koji će biti stalno uz nas, kao što kažu, u dobru i u zlu, koji će sa nama proživljavati sve što nam se dešava u životu, kao i mi sa njima – onda zaista možemo sebe smatrati srećnim osobama.

Nemojte da dopustite da vas brine to što kažu da se broj prijatelja smanjuje vremenom. Prijatelji ostaju. Smanjuje se broj drugara sa kojima možemo da popijemo kafu ili da izađemo negde, a to nam u nekom trenutku i nije više bitno, jer odrastamo i želimo neke druge stvari u životu.

Sa druge strane, ukoliko ne umemo da izađemo na kraj sa svojim obavezama i počnemo da zanemarujemo naše prave prijatelje, jer nam nedostaje sposobnost organizacije – u tom slučaju smo sami krivi. Ali to je već tema za neku drugu priču. Smatram da ukoliko nešto želimo, uvek možemo da nađemo vreme da to sprovedemo u delo, ma koliko bili zauzeti. Ostalo su izgovori.

Izvori fotografija: wordpress.com


Nataša Novaković – Nikada ne propušta kafu sa drugaricama, trening, dobru seriju i dobar šoping. Obožava putovanja i otkrivanje nekih novih svetova. Omiljeni su joj dani koji prođu kreativno, ispunjeni brojnim aktivnostima i dragim ljudima. Završila je master studije na Filološkom fakultetu i želja joj je da jednoga bude bude univerzitetski profesor. Ima najboljeg dečka na svetu koga beskrajno voli, i smatra da su ljubav i porodica najvažnije stvari u životu, a da sve ostalo dolazi posle.