Wannabe Blogger Reality Show: Odbrana Zorice Dukovski

Wannabe Blogger Reality Show: Odbrana Zorice Dukovski

U petoj epizodi “Wannabe Blogger Reality Show-a“, žiri koji su činili Marko Nikolić, Petar Janošević, Vanja Pantin i Irena Jovanović, komentarisali su stil i garderobu učesnica. Vanja i Irena su pregledale sadržaj kofera svih devojaka i izdvojile “najgore komade”. Međutim, garderoba jedne učesnice im je najviše bola oči. U pitanju su “fake” stvari Zorice Dukovski.

One su zato spakovale u lažnu Burberry torbu, ostalu “fake” garderobu koju su našli u njenom koferu, a onda su pred svim devojkama, zajedno sa druga dva člana žirija govorile o tome kako ovakvu garderobu ne treba nositi ni po koju cenu.

Kako je sve ovo Zorica doživela, govorila je u svom blog postu, koji u potpunosti prenosimo.

Wannabe blogger show 43 Wannabe Blogger Reality Show: Odbrana Zorice Dukovski

Odbrana Zoričina

Kada sam se prijavila za ovaj rijaliti šou, imala sam ideju da pokažem kako možete biti lepi, negovani i moderni iako ste, kao i ja, običan smrtnik sa prosečnim primanjima i prosečnom količinom slobodnog vremena. Kako moda, trendovi i sve ostalo što ide uz to ne treba da vam bude teret već zabava i mesto gde možete biti apsolutno slobodni, jer moda je umetnost, a u umetnosti nema pravila…

I onda se, sa takvim mislima (i praktičnim duhom pride), nađete okruženi ljudima koji ne samo što imaju drugačiji pogled na svet, već pokušavaju da vaš pogled na svet preokrenu, i to ne u svoju korist već na vašu štetu.
A šta da se radi, izgleda da je (u nekom univerzumu) zabavnije reći da je nečiji kofer “muzej fake stvari” nego da je, recimo, pun stvari koje je neko sam napravio. Valjda ih nisu prepoznali (hvala na komplimentu).

Pa hajde da krenemo: Fake stvari. Prvo, naziv je pomalo pogrdan. Ako niste znali, radi se o kopijama modela poznatih brednova koji se uglavnom proizvode u Turskoj (kao uostalom i većina robe dostupne u Srbiji), variraju u ceni i kvalitetu… Ma šta da vam pričam bezveze kad znate i sami. U tzv. fake komade ne spada nužno samo ono što ima vidljiv znak određenog brenda, već i sve ono što oblikom ili dezenom podseća na original. Da, da. Kad malo bolje razmislite, dobar deo artikala koje kupujemo su, hteli mi to ili ne, na ovaj ili onaj način – kopije.

Ali to je fešn no no. Mi smo se tako ogrešili o poznate modne kuće, narugali se njihovoj tradiciji, originalnosti i kreativnosti.
Kad smo već kod greha, da li treba dati 2000 evra za jednu običnu torbu?
Ali , to je Luj Viton torba.
Pa? Od kad se to predmeti hijerarhizuju? Od kad je to neki predmet više „torba“ od nekog drugog? Ajte ljudi, molim vas. Ne pravite od stvari toteme, nismo u kamenom dobu. Stvar je stvar – ništa više i ništa manje. Stvar ima, rekla bih, jednu glavnu funkciju – da nečemu služi. Evo npr. jedna torba služi da pomoću nje prenosimo više stvari odjednom. Dakle, torba je i praktična. Da li je torba od 2000 evra praktičnija?

Druga svrha stvari je, dodala bih, estetska. Da, brate mili, torba bude lepa. Da ima oblik, boju, teksturu koja mi se dopada. Da li je torba od 2000 evra lepša? Kažu da jeste. Ne bih se složila. Vi možete naći kopiju i od prave kože, vrlo kvalitetnu, lepu, praktičnu i, što je važno – dostupnu.

Zašto ne kupiš torbu u, recimo, Zari? Ili Carpisi? Zašto kupuješ kopije? Hvališ se posle okolo da je to original? Koji si snob. Dvolična si.

Zašto bih kupila skupu torbu koja mi se ne sviđa, u Zari ili Carpisi, kada mogu lepo da kupim za 3000 dinara jedan lep fejkić koji će da me dobro služi, koji je dobrog kvaliteta, plus postoji toliki izbor da mogu da nađem baš onakvu kakvu sam zamislila. Vrlo jednostavno.

Uostalom, i ta ista Zara kopira poznate brendove, samo što to malo izmeni i plasira pod svojim imenom. A to nije isto? Aha, ok.

Da li se hvalim ili ne?

Ne hvalim se. Ali, nemojte mi verovati na reč- razmislite i sami: da li iko u ovoj zemlji može sebi da priušti original torbu? I uopšte, zar nije lepši osećaj kad vas neko pita „e gde si kupila torbu, jel original?“, a vi, onako snobovski, kažete – ma jok imaš na Bulevaru za tri i po kakve oćeš. Umesto da širite zavist i lečite komplekse, nekog ste i posavetovali. I kako uopšte neko može lagati kada su kopije u pitanju kad su one toliko dostupne da svi već napamet znaju cene?

Znaju i cene u Zari. Pre bih rekla da se ljudi time hvale, ali ne slušajte mene, ja sam dvolična.

slika Wannabe Blogger Reality Show: Odbrana Zorice Dukovski

Nemamo svi (uvek) vremena da landramo po prodavnicama svaki dan. Lično ja, koja studiram, treniram, dajem privatne časove iz srpskog, latinskog, engleskog i francuskog jezika (kontakt u inboks hehe), nešto skrojim za svoju dušu kad mi dođe inspiracija, i uz sve to pokušavam da imam neki društveni život, uveče lepo sednem za komp i uživam u čarima 21. veka: nađem kakvu god hoću torbu, patike, haljinu.. Ma, sve.

I nisam jedina. Hvala Bogu.

Da se razumemo, ja nemam ništa protiv originala. Imam protiv cene koja je, po mom mišljenju, čisto iživljavanje. Imam protiv nekih nepisanih pravila i okvira u koje pojedinci sami sebe stavljaju i sami sebe sputavaju. Ljudi – nosite bre šta vam se nosi, kupite šta vam se kupuje, ako vam se dopada, ako vam koristi, ako vam je udobno, ako se u tome osećate seksi, ako vam je to praktično, ako vam vam je pristupačno – pa kupite brate mili i boli vas dupe šta će ko da kaže. Preživela sam ja, i vi ćete.

Zorica Dukovski