Deca pitaju svakojake gluposti. Ne možete da zamislite šta im sve padne na pamet, dok ne dođu u uzrast da počnu da postavljaju pitanja. Ako se roditelji potrude pa im daju barem iskrene, ako ne i tačne odgovore, oni će sačuvati svoju spontanost i dugo će nas iznenađivati šašavim, razumnim, premudrim i otkačenim pitanjima.

Naše ponašanje i naši odgovori na neka pitanja u trenutku oblikuju stavove u dečijim glavama, koji će ih pratiti kao senke, remetiti im sreću i slobodu, ili im dati dozvolu da budu opušteni i zadovoljni.

Ne znam koja su to sve pitanja, ali prepoznala sam neke takve trenutke, oni prosto uključe alarmnu lampicu i upozoravaju vas da ne smete da date ni površan, ni lažan, ni nerazumljiv odgovor, da morate skroz da se udubite u pitanje i da nipošto ne smete da ga ignorišete. Kad osetite da neki momenat emituje takve talase, to je to.

Uzbuna, šifra crveno, orao, javi se.

Iskustvo jedne majke sa jednim od takvih momenata ruši nokautom bar pet tabua odjednom.

kidandchalkboard shutterstock 95571682 700x700 Wannabe Bride: Odakle dolaze dečija pitanja?

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Editors choice