Ima jedna izreka koja kaže: “Postoje prečice do radosti, ples je jedna od njih” i baš zbog toga smo uradili intervju sa balerinom koja pleše, a ples je njen život. Reč je o Ani Đorđević, balerini koja je uspešnu karijeru izgradila u Nemačkoj. Na Festivalu igre, koji će se održati u aprilu, Ana će prvi put posle 11 godina igrati pred beogradskom publikom sa baletom Augzburga.

WANNABE MAGAZINE: Koji je trenutak bio presudan da ti balet postane profesija?

ANA: Teško je izdvojiti jedan trenutak. Pošto sam počela da se bavim baletom izuzetno mlada (sa pet godina) mislim da mi se ljubav prema igri naprosto uvukla pod kožu, balet je postao deo mene. Posle je sve išlo svojim tokom.

Da li je balet težak posao?

Balet je izuzetno težak posao. Konkurencija je ogromna. Od balerine se očekuje veoma mnogo. Pre svega jedna mentalna snaga, odlučnost i otpornost, a posle toga i mnogo upornosti, strpljenja, rada na sebi… I pored svega toga balerina bi trebalo uvek da bude u top fizičkoj formi, lepa i vedra. Pošto je telo naš instrument, moramo da vodimo veoma mnogo računa o njemu, tako da se profesija ne završava u sali ili na sceni već diktira i dobar deo privatnog života.

Slika 140 Wannabe intervju: Balerina Ana Đorđević

Koja koreografija ti je bila najkomplikovanija?

Svaka koreografija ima svoje posebne izazove. Mislim da nema lakih koreografija, jer čak i u tim da kazem “lakšim” izazov je održati motivaciju. Pošto igram vrlo raznovrstan repertoar, nekada mi je teško da prilagodim telo posle klasike za moderan pokret (i obrnuto). Ako bi trebalo da izdvojim jednu koreografiju pomenula bih baš koreografije Icika Galilija koju ćemo predstaviti u Beogradu. Neke od njih su prilično neobične i zahtevne.

Da li i ti deliš to mišljenje da je biti balerina u Srbiji hrabrost?

Mislim da je biti balerina bilo gde hrabrost. Poznato mi je da u Srbiji baletski igrači nedovoljno zarađuju i veoma mi je žao zbog toga. Mi toliko mnogo ulažemo u ovu profesiju i da još sve to učinimo veselim, lepršavim i lakim na sceni. Nepravda je ako to nije adekvatno nagrađeno.

Posle 11 godina provedenih u inostranstvu, da li misliš da ćeš imati tremu pred našom publikom?

Sigurno. Iako inače nemam problema sa tremom, mislim da mi prosto toliko znači da igram pred svojom porodicom, prijateljima i našom publikom da će se to sigurno odraziti na moje emocije, ali se nadam da se neće odraziti u negativnom smislu na moju igru. Malo treme može da bude i vrlo stimulativno, nešto kao dodatna motivacija.

Da li je balet u Nemačkoj dobro plaćen?

Ne znam kako da definišem “dobro plaćen”? Od baletske plate može normalno da se živi, redovno putuje na razne destinacije, a ako se čovek potrudi može da stavi i nešto sa strane. Da, mogu da kažem da je balet vrlo poštovan i sasvim pristojno plaćen.

Slika 224 Wannabe intervju: Balerina Ana Đorđević

Šta možemo da očekujemo 9. aprila, kada ćeš nastupiti sa baletom Augzburga u Beogradu?

Predstavićemo veče baleta u koreografiji Icika Galilija pod nazivom “Igra senki”. Ono se sastoji od pet baleta. Neki od njih su vrlo duhoviti i pravo zadovoljstvo za publiku. Drugi su vrlo fizički zahtevni i imaju zanimljivu, modernu muziku. Posebno bih izdvojila balet koji je Icik koreografisao specijalno za našu kompaniju. On je inspirisan Kubom i kubanskim ritmom, veoma je veseo i prijatan za izvođenje. Ono što povezuje sve balete je veoma intresantno osvetljenje, stalna igra svetlosti i senki po kome je i celo veče i dobilo ime.

 Kojoj se balerini najviše diviš?

Nemam jednu balerinu kojoj se najviše divim. Ali, divim se na svoj način svim balerinama. Znam koji su put morale da prođu, znam da nikome nije baš sve palo sa neba i znam da sam talenat nije dovoljan. Mislim da od svake balerine mogu ponešto da naučim i pogotovo me oduševljava kako su najveće i najuspešnije balerine koje sam imala čast da upoznam u direktnom kontaktu sasvim normalne, vesele i opuštene osobe.

Da li jedna balerina ima vremena i za ljubav?

Naravno. Za privatan život, ljubav, prijatelje mora da se izdvoji bar malo vremena. Ljubav, posebno, može da bude vrlo inspirativna. Ne bi bilo zdravo posvetiti se samo baletu, važno je održati ravnotežu u svemu.

Jako nas zanima da li zaista balerine malo jedu ili je to više stvar genetike?

Ne mogu da odgovorim uopšteno, jer to sve vrlo varira od čoveka do čoveka. Naravno da su neke devojke genetski izuzetno mršave i mogu da jedu bukvalno šta god hoće. Ali nije stvar samo izgledati mršavo po svaku cenu. Zdrava ishrana je važna za zdravlje, energiju, pa čak i raspoloženje. Gladovanje nikom ne bih preporučila. Važno je trošiti energiju, vežbati, zdravo se hraniti, a ne brinuti previše o izgledu. Ja jedem i slatkiše, jer uživam u tome. Važno je samo ne preterivati ni u čemu.

Kako se psihički pripremaš pred nastup?

To zavisi od nastupa. Kada je reč o glavnoj ulozi ili nekoj veoma zahtevnoj koreografiji uvek odspavam pre nastupa. To spavanje započnem meditacijom i vizualizacijom nastupa. Tako se najbolje opustim i probudim spremna za nastup. Posle toga usleđuju redovne pripreme pred nastup, šminka, frizura, zagrevanje. Sve to je kod mene jedna vrsta rutine koja me opušta.

Da li si kao mala maštala da budeš balerina?

Oduvek. Mislim da je maštanje vrlo bitno. I vera u svoje snove. Moj put nije bio nimalo lak i često sam čula razne negativne promedbe – tipa nikada nećeš uspeti. Važno je davati značaj pozitivnim stvarima, učiti, biti uporan i verovati!

Slika 317 Wannabe intervju: Balerina Ana Đorđević

Šta bi savetovala malim devojčicama, budućim balerinama?

Imam toliko saveta da bih mogla da napišem knjigu ili tako nešto. Malo teže je sve te pametne savete, koje sam i sama često dobijala, primeniti. Najvažnije je biti iskren sa samom sobom, znači upoznati sebe i saznati šta stvarno želiš. Kada to znaš ne treba da se previše osvrćeš unazad nego da se boriš i budeš srećan u svakom trenutku tog puta zamišljajući pozitivan ishod. I treba pre svega biti otvoren za sve mogućnosti koje život pruža. Fanatizam je takođe vrlo opasan. Ništa se ne mora po svaku cenu.

Hoće li se, po tvom mišljenju išta promeniti u baletu i očekuješ li da se balet vrati u Srbiju na velika vrata?

U svetskom baletu stvari se konstantno menjaju, igra se razvija velikom brzinom. Treba to ispratiti i mislim da uvek treba biti otvoren za nove stvari. Očuvanje tradicije je naravno takođe vrlo važno, jer klasičan balet je, kao i klasična muzika, neprolazan. Kako će se balet u Srbiji razvijati vrlo me zanima, ali nisam dovoljno upućena da bih mogla adekvatno da odgovorim. Igra u Srbiji ima veliki broj izuzetnih umetnika (neki od njih su na Zapadu) i vidim veliki potencijal za jednu vrlo svetlu budućnost.

Na samom kraju izdvojila bih Aju Jung i festival igre kao jedan veliki korak koji je već označio Beograd kao metropolu igre!


Violeta Stojanović

Editors choice