Wannabe intervju: Ivi Voneve

Wannabe intervju: Ivi Voneve

Ivi Voneve svoju prvu pesmu komponovala je sa samo devet godina. Ipak, tada joj je muzika bila samo hobi. Letos se sve promenilo spontanim nastankom albuma “The City of White“, koji je i dalje u izradi, a na kojem će se naći deset pesama. Upoznajte se sa devojkom koja za sebe kaže da je samouki umetnik, i pročitajte šta ona kaže o svoja dva omiljena grada – Beogradu i Njujorku.

unutra 1024x768 Wannabe intervju: Ivi Voneve

"I u Beogradu sam imala gitaru i skakala uz Nirvanu" - Ivi Voneve

WANNABE MAGAZINE: S obzirom na to da si dugo živela u Njujorku, da li si doživela kulturološki šok povratkom u Beograd?

 

IVI VONEVE: Nikada nisam gubila kontakt sa Beogradom. Ono što volim jeste što su ljudi druželjubiviji, ipak mi imamo jači društveni život. Umemo da delimo. Mnogo je veći osećaj solidarnosti.

Koliko je odrastanje u Njujorku i njegova muzička scena imala uticaj na tebe?

 

Njujorška i američka muzička scena uvek su me inspirisale, tamo se rađa početak novog talasa. Prisustvovala sam koncertima najvećih zvezda, velikim dešavanjima, i naravno da je to veoma uticalo na mene. Mada, i u Beogradu sam imala gitaru i skakala uz Nirvanu.

 

Kako nastaje tvoja muzika, šta te inspiriše?

 

Nastaje iz mog sanjarenja. Svaka pesma je neka priča, ili film za koji čujem soundtrack muziku. Melodije mi samo dođu, bubnjevi, instrumentali… Pokušavam da prenesem sve što čujem i osetim. Konceptualno radim album, pesme se nadovezuju jedna na drugu.

Inspirišu me nada, ljubav (“Ur Luv“, “You And I”), teme 21. veka (“Money”, “The End”), naši snovi uspeha (“California-A”) i Beograd (“Prelude”).

 

Pronađi jednu rečenicu kojom ćeš nam opisati razliku između mainstream muzike ovde i tamo.

 

Ovde se sluša raznovrsna muzika: lokalna, evropska, američka – iz celog sveta; tamo je uglavnom samo američka.

Kako bi opisala svoj muzički pravac?

 

Moj muzički pravac je miks žanrova – alternativa, electronic, pop, dance, break beat, hip-hop, klasična muzika… Smatram da je to budućnost.

 

Očekuješ li da će tvoja muzika biti dobro prihvaćena i slušana u Srbiji?

 

Ne znam šta da očekujem, nadam se… Nadala sam se. Nisam očekivala da će se Banetu (Sunshine) tako svideti. Ovoga leta, na svoj rođendan, krenula sam da pravim muziku i objavljujem je na netu. Pojavili su se ljudi iz Beograda i drugih gradova koji su počeli to da slušaju. Oni je prihvataju… a moja nada su oni koji ovo čitaju.

Album još nije završen?

 

Nije, biće jos pesama. Kako ih pravim, tako ih kačim. Svi prisustvujemo pravljenju albuma, pesme radim interaktivno. Duboko cenim sve one koji su mi posvetili vreme, koji me podržavaju. Sintisajzer mi je pozajmio Zlatko, totalni stranac, koji mi je dao da ga zadržim za ceo album. Slađana mi je nabavila gitaru istog dana… Ja sada sviram za njih, ne sviram više za sebe, imam njih. Oni daju život daljoj muzici.

 

 

Od muzičara sa naše muzičke scene, ko je imao veliki uticaj na tebe?

 

Svi značajni bendovi osamdesetih i devedesetih.

 

Da li si dobila podršku od nekoga sa naše muzičke scene?

 

Da, od Jovane iz Bolesne Štenadi, Ivana Firčija, Marka Jovanovića, producent koji me je uvek podržavao da uradim nešto sa muzikom, i kao što rekoh, the one and only – Bane Sunshine. To je velika čast. On ima izuzetnu energiju oko sebe, energiju u glasu i u spotovima. Volela bih da radimo zajedno. Ako bih radila nešto sa nekim, to bi definitivno bilo sa njim.

 

Šta slušaš ovih dana, preporuči nam neki dobar album?

 

Na iPod-u imam svašta, mnogo muzike, tako da može nešto novo i staro. Preporučujem “Ceremonials“ od Florence and the Machine i “Songs of Faith and Devotion“ od Depeche Mode.

Da li su tvoje pesme čuli prijatelji iz Njujorka i kakvi su im utisci?

 

Jesu, imaju svoje favorite. S obzirom na to da je tamo miks svih kultura, sjajno je da se nekome iz San Franciska, Španije ili Pariza sviđa muzika koju je napravila devojka iz Beograda.

Na koji način planiraš da promovišeš svoju muziku u Srbiji?

 

Tako što ću raditi kvalitetno i zaslužiti sledeće dobre stvari, kao ovaj intervju…Vi, word of mouth. Ljudi koji me slušaju nisu samo ljubitelji nekog novog zvuka, već kreativnosti i poruke. Oni mi daju mikrofon i šansu.

 

Za kraj, šta bi poručila čitaocima Wannabe Magazina?

 

Poručila bih im da veruju u pozitivno, da čuvaju svoje snove. Vreme u “negativnom“ je izgubljeno zauvek, ne vraća se. Nemamo mnogo vremena da se trošimo. Tačno kako je Stiv Džobs (Steve Jobs) rekao u svom govoru. Da mi je pre godinu dana neko pustio ove pesme i rekao “ovo si ti“, mislila bih da to nije moguće. Čovek može svašta da uradi sa svojim vremenom. Ne želim da se generacije ograničavaju bilo čime, želim da se preporodi svako ko mrači svoj lepi, mladi um. Možemo sve! 


Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”