Postoje bitke koje možemo da dobijemo ako se sa njima na vreme suočimo. Rak dojke je lečiva i izlečiva bolest, ali poražavajuće cifre sa kojima se svakodnevno suočavamo govore da toga nismo dovoljno svesni. Jasmina Lukić, predsednica udruženja “Budimo Zajedno” upoznaje nas sa radom, ciljevima i aktivnostima organizacije, ali i preprekama o kojima se ne sme ćutati.

Kada i kako se javila ideja o osnivanju udruženja “Budimo Zajedno”?

Nas devet žena, koje smo i same prošle kroz rak dojke ili neko od naših najbližih i bile u redovnom kontaktu, uočile smo da u Beogradu ne postoji udruženje koje se bavi problemima žena obolelih od raka dojke. Tokom druge polovine 2010. godine smo počele na radu osnivanja ovakvog udruženja sa ciljem pružanja svih vidova podrške i pomoći ženama obolelim od raka dojke, kroz edukaciju, iskustveno-emotivnu i psihološku podršku. Druženje, razgovori, upoznavanje sa obolelim ženama koje su bolest ostavile iza sebe daje nadu i snagu ženama, koje su tek saznale dijagnozu i na početku su lečenja, da se lakše suočavaju sa emotivnim i egzistencijalnim problemima, strahom i predrasudama.

Cilj udruženja jeste ostvarivanje ciljeva u oblasti prevencije raka dojke i podrške obolelima tokom lečenja, što postižete kroz razna predavanja, radionice, sastanke i druženje sa stručnjacima. Mnoge akcije koje ste organizovali privukle su veliku pažnju medija. Možete li izdvojiti neke od njih?

Hypo Alpe Adria banka Beograd, kao prijatelj udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke “Budimo zajedno”, i ove godine je podržala naše aktivnosti koje smo organizovali tokom marta meseca 2013, kada je proglašen Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, i oktobra – međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke.

U martu je Udruženje prvi put na našim prostorima obeležilo “Dan žutih narcisa”. Cvet žutog narcisa predstavlja simbol novog početka i nade, što je i najpotrebnije svim ženama koje se suoče sa ovom bolešċu. Tokom oktobra 2013. Udruženje je imalo više akcija od kojih treba naglasiti predavanje stručnjaka dr Ane Jovićević, epidemiologa IORS-a i dr Ljiljane Lazić, koordinatora Nacionalne kancelarije za skrining raka, o važnosti preventivnih i redovnih pregleda, kao i odazivu na skrinin raka dojke. Takođe, jedna veoma lepa manifestacija podrške svim ženama koje se bore sa rakom dojke, da nisu same bila je “50 roze balona – 50 lepih želja obolelima od raka dojke”. U ovim manifestacijama priključili su nam se i sportisti, rukometaši “Partizana”, ali i poznate ličnosti iz oblasti kulture i umetnosti.

Dan zutih narcisa u Delta City ju Wannabe intervju: Jasmina Lukić

“Dan žutih narcisa” u Delta City-ju

Šta vidite kao najveći problem ili prepreku kada je reč o suočavanju sa ovom bolešću u našoj zemlji? Da li bi to moglo da se predstavi kao deo naziva jednog od sastanaka grupe pacijenata koji se bore za svoja prava, odnosno “Nevidljiva žena”?

Suočavanje sa dijagnozom maligne bolesti nikome nije prijatna ni jednostavna i izaziva u svakom čoveku niz psihičkih reakcija različitog oblika. Prvo saznanje o postojanju mogućnosti da neko boluje od raka razvija napetost, nesigurnost i dovodi do stresne situacije. Strah kod žena se javlja zbog neznanja o bolesti, neprijatnostima koje prate razne vidove lečenja koji su potrebni, a naročito hirurškog zahvata ili tokom dodatne radioterapije ili hemoterapije. Sve ove reakcije nastaju iz neobaveštenosti uopšte o bolesti, odnosu prema sopstvenom zdravlju, predrasudama šta će reći i kako će reagovati najbliži i okolina. Jer kod nas još uvek važi pravilo da je rak neizlečiva bolest. Kada se otkrije na vreme, rak dojke je lečiva i izlečiva bolest.

Predstavnici grupe pacijenata koji se bore za svoja prava su na svom sastanku održanom 17. i 18. juna 2013. u Briselu pod nazivom “Nevidljiva žena”, pre svega govorili o ženama koje se lekaru jave sa već uznapredovalom bolešću. Glavni cilj sastanka je bila edukacija o tome šta je uznapredovali karcinom dojke. Drugi cilj je bio kako obezbediti uslove da pacijentkinje sa uznapredovalim karcinomom dojke imaju adekvatnu podršku u društvu, porodici, od lekara i druguh zdavstvenih radnika, ali i samih udruženja. Te žene su prilično samostigmatizovane ali i društveno stigmatizovane, a osnovni cilj je uključiti ih u tokove života u onoj meri koliko one to mogu, s obzirom na zdravstveno stanje. Takođe, sve činjenice iznete na ovom sastanku govore u prilog da treba što više raditi na podizanju svesti žena da idu na preventivne preglede, jer ako se rak dojke otkrije u početnoj fazi, on je lečiv i izlečiv i žena se vraća svim životnim aktivnostima, uz prihvatanja nekih malih ograničenja koja bolest nosi.

Da li ste zadovoljni odzivom javnih ličnosti koje ste često uključivali u aktivnosti i da li je upravo njihovo učešće neophodno u borbi protiv neznanja i neobaveštenosti?

Odziv poznatih ličnosti je uvek bio dovoljan, ali smatram da treba da je veći, iz razloga što su mnoge poznate i popularne ličnosti i same prošle kroz bolest, imaju nekog bliskog ili poznaju nekog ko je prošao ili se leči od maligne bolesti. Maligna bolest dojke nije bauk, a podrška koju popularne ličnosti pružaju je dodatni stimulans ženama da odu i zakažu svoj preventivni pregled, čime pokazuju da vode računa o svom zdravlju.

Roze traka postala je prepoznatljiv simbol u našem okruženju, gde su bolesti i dalje tema o kojoj se radije ćuti, što pokazuje da ste se sa pravom usmerili na kontakt sa širom javnošću. Da li je kreativnost, kao obavezan deo vaših manifestacija, jedan od faktora zaslužnih za postignuti uspeh?

Roze traka je simbol za prepoznavanje podrške borbi protiv raka dojke u celom svetu i kod nas. Tim je kreativno u roze traku implementirao cvetove i stvorio prepoznatljiv simbol beogradskog udruženja “Budimo Zajedno”. Kreativnost ideja članica Udruženja i prijatelja, na koji način i kako da celu problematiku o raku dojke i podršku ženama obolelim od raka približimo što više, veoma doprinosi uspehu manifestacija koje smo do sada sprovodili.

Predavanje prevencija i rano otkrivanje raka dojke i Značaj skrininga raka dojke Wannabe intervju: Jasmina Lukić

Predavanje o prevenciji i ranom otkrivanju raka dojke i o značaju skrininga raka dojke

Koliko je bitno da obe strane, kako obolele osobe tako i njihovo okruženje, shvate važnost razgovora o bolesti, poznavanju rizika, teškoća i opasnosti koje se za nju vezuju, ali i ulogu podrške koje takav razgovor može da donese?

Psihološka ali i svi ostali vidovi podrške, odnosno vera u ozdravljenje je, pored samog lečenja, najbitnija za oporavak.

Pre svega treba informisati javnost o bolesti raka dojke, lečenju, ishodu. Treba govoriti o problemima sa kojima se susreće obolela žena u porodici (nerazumevanje, loša i zatvorena komunikacija, loši odnosi…), strahovima, problemima u doživljavanju sebe i bolesti.

Stručna, iskustveno-emotivna i psihološka podrška je u ovim slučajevima veoma važna i žena ne treba da se plaši predrasuda ako potraži pomoć stručnjaka u prevazilaženju problema nastalih tokom ili nakon lečenja. Uz stručnu pomoć, žena lakše prevazilazi nastale probleme, vraća joj se vera u ozdravljenje i prevazilaženje problema, te se lakše uključuje u normalne tokove života.

Na koji način bi zainteresovani građani mogli da doprinesu razvoju udruženja “Budimo Zajedno”?

Udruženju je za rad potreban stalni prostor. Ljubaznošću opštine Stari grad, Udruženje koristi opštinski prostor dva puta nedeljno po tri sata, što je za dalji aktivan rad nedovoljno. Takođe su nam potrebni stručnjaci – saradnici, koji bi u prostorijama Udruženja volonterski pružali savete zainteresovanim članicama, ali i ostalim zainteresovanim ženama, kako o raku dojke tako i o svim informacijama iz oblasti prava, zdravstvene i socijalne zaštite, itd. Sa pojedinim stručnjacima se lako dogovorimo, dok je sa drugima, koji su nam veoma potrebni, velika administrativna procedura. Takođe, pošto je Udruženje neprofitna organizacija, koja se izdržava od članarina, donacija i poklona, pored Hypo Alpe Adria banke, koja je prepoznala naše ciljeve, trud i srčanost koji ulažemo u rad i jedna je od naših najvećih prijatelja, nismo baš naišli na veliku podršku drugih kompanija. Više su se u naš rad uključila manja preduzeća ili privatni preduzetnici, koji su skromnim doprinosom veoma pomogli našem radu, na čemu svima veoma zahvaljujemo.

Kako planirate dalje da širite svest o značaju redovnih pregleda i pružanju psihološke i iskustvene pomoċi?

Naš dalji rad će biti usmeren na podršci ženama koje se suočavaju sa dijagnozom raka dojke kroz različita predavanja, radionice i druženja, posetama IORS-u, gde ćemo ženama davati primere kako se izboriti sa bolešću i uključiti u dalji tok života bez straha. Što se tiče rada na promociji širenja svesti o preventivnim i redovnim pregledima, pa mi stalno radimo na tome, kroz svoje pozitivne priče gde god da se nađemo. Podizanje svesti žena nije samo određenim datumima ili prigodama. Na tome se trudimo da radimo permanentno, baš kroz lične primere.

Koji biste savet dali našim čitaocima?        

Bitno je da podstaknemo žene da misle o svom zdravlju, da idu na preventivne preglede, jer je to najbolji način da se bolest dijagnostikuje na vreme i samim tim poveća stepen izlečenja. Jedino i isključivo prevencijom žene se mogu zaštititi od ove maligne bolesti. A uspešnim lečenjem podrazumeva se objedinjeno lečenje telesnih simptoma, kao i psihološka pomoć. Udruženje žena obolelih i lečenih od raka dojke “Budimo zajedno” je tu da pomogne svim ženama na putu ozdravljenja svojom podrškom. Najvažnije je da žena zna da nije sama.

Takođe se preporučuje da se sa samopregledom dojki treba početi od 20. godine života jednom mesečno, najbolje deset dana od početka ciklusa. Od 30. godine, pored rutinskog mesečnog samopregleda, treba jednom godišnje raditi i ultrazvučni pregled dojki. Ako je žena u 45. ili starija, uz samopregled obavezan je bazični pregled koji obuhvata pregled dojki od strane edukovanog specijaliste, radiografski pregled (mamografija) i ultrazvučni pregled. To je takozvano zlatno pravilo za postavljanje korektne dijagnoze zdravlja dojki kod žena.


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.

 

 

Editors choice