Okruženi smo pričama o uspehu i nekad nam se čini da od trnja do zvezda ima tek nešto više od koraka. U našem intervjuu Marko Cvetković, osnivač turističke agencije, blog-magazina i web portala, demistifikuje bajku o uspehu i opisuje ceo put koji je potrebno preći.

WANNABE MAGAZINE: Jako mlad si se odlučio na veliki poduhvat: sa prijateljem si otvorio turističku agenciju “Etno Travel” i tako iskusio mnogobrojne teškoće i probleme koje očekuju sve preduzetnike u Srbiji, naročito one koji raspolažu velikim entuzijazmom i njemu nesrazmernim kapitalom. Uprkos preprekama i uloženom trudu, često ističeš pozitivnu stranu tog iskustva. U čemu se ogleda nematerijalna vrednost takve ideje?

MARKO: Sjajno pitanje. Ono što svako treba da zna jeste da je iskustvo, bilo koje vrste, nešto što niko ne može da vam oduzme. A da biste ga stekli, postoje razni načini, bitno je da želite. Mnogi su mi u tim trenucima rekli: “Pa ti nisi normalan, odakle ti hrabrosti da bez minuta iskustva kreneš u takav poduhvat, koji je itekako odgovoran, jer šaljete porodice, mlade i stare na odmor, na nešto što su čekali cele godine.” S obzirom da niko neće da pruži šansu sveže diplomiranom studentu, nešto se moralo preduzeti i to je bio moj put. Svaka greška koja je napravljena je moja, ja snosim odgovornost za nju, ne odgovaram nikome i ono što je najbitnije, iz grešaka sam naučio i učim i dalje. Greške su sastavni deo svakog posla i na njih gledam kao na jednu dobro školu. Brzo sam naučio da ne bežim i da se ne plašim grešaka, jer one će se uvek dešavati. Iskustvo koje dobijete iz takvih situacija je neprocenljivo, vremenom se nivo grešaka smanjuje i to je ona nematerijalna vrednost koja vas čini iskusnijim i jačim za dalje poduhvate. Da li će to neko prepoznati za dalju karijeru, ne znam, ali znam da ću ja prepoznati dobru šansu i iskoristiti je.

Kada je reč o mnogobrojnim kvalifikacijama koje su potrebne da bismo dobili neki posao, diplome su jedan od važnijih faktora, ali često nedovoljan. Stoga ih je potrebno “podupreti” dodatnim veštinama. U periodu kada nisi imao posao, nisi odustao od rada na sebi. Da li je to možda put kojim bi svi trebalo da pođu: iskoristiti svaku priliku za usavršavanje i svojom aktivnošću privući pažnju poslodavaca?

Oduvek je obrazovanje bilo veoma bitno. No kada pogledate neke statističke podatke u Srbiji, vi shvatite da i nismo baš najobrazovanija nacija i to je poražavajuće. Veoma je nesrazmeran broj ljudi koji imaju diplomu više, visoke škole ili fakulteta u odnosu na one sa osnovnom i srednjom školom. O daljim kvalifikacijama i da ne pričam. Gde nastaje problem? Iz mog iskustva, već na prvom razgovoru za posao, jer ono što sam naučio na višoj, pa zatim i visokoj školi, apsolutno ne odgovara mojim budućim poslodavcima, iskustva nemaš, a praksa i ono što se traži je nešto totalno drugo. Znači sama diploma, bez iskustva i dodatnih znanja, ne znači puno. Međutim, kada posle nekog vremena vi steknete iskustvo, znate šta znači praktičan rad i dobijete mogućnost da napredujete u karijeri, tek tada vaša diploma dolazi do izražaja, jer ste u prednosti u odnosu na ostale. Naravno postoje i ljudi koji su vrhunski eksperti sa srednjom školom, ali oni su izuzetak koji potvrđuje opšte pravilo.

Marko Cvetkovic 1 Wannabe intervju: Marko Cvetković

"Sama diploma, bez iskustva i dodatnih znanja, ne znači puno"

Moj trud i želja za usavršavanjem su bili toliki da sam gledao da “ukradem” dobre stavove, poteze i znanja gde god sam mogao. Zanimljiva je priča, a i malo je ljudi zna, da sam čak u jednom periodu, kao student, radio na istovaru nekih kineskih igračaka. Kada mi je stigao kamion zapremine 10 tona za istovar, verujte da sam umalo pao u nesvest! Međutim, ono što mi je prošlo kroz glavu i tada jeste da vidim kako to neko organizuje, kako ide redosled. I znate šta, stvarno sam i naučio, jer da je neko dao odrešene ruke da sami istovaramo kamion, nastao bi haos. Ovako sam pomno posmatrao nadređenog kako prenosi obaveze na druge, kojim redosledom i šta nam to donosi, kako delegira posao, kako pravi raspored i zašto, čime nam olakšava posao. Kamion je bio istovaren za pola sata! A ja se nisam ni umorio. Eto primera, na ne mnogo umnom poslu, kako je dobra organizacija put do dobro odrađenog posla. A ta logika važi za sve ostale poslove. Naravno, ukoliko imate mogućnost da pohađate neki kurs, da negde naučite ono što bi vam doprinelo da budete još bolji i svestraniji u budućnosti, iskoristite to, ne budite lenji. Prakse koje su danas sve dostupnije su sjajan put do novog znanja, to vreme na praksi treba “istrpeti” i ne gledati na to kao rad “za dž”, već kao mogućnost da se usvoje nova znanja i veštine.

Takođe, uvek je me interesovalo sve vezano za marketing, tačnije za organizaciju, pa sam tako u periodima bez posla uvek pronalazio marketinške agencije koju su pravile promocije, mistery shoper varijante, prezentovanje nove usluge, proizvoda itd. Tu sam naučio dosta o organizaciji svega, koracima organizacije, a i sam bio učesnik svih projekata.

Osnivač si i web portala www.zajavnost.info za prezentaciju PR saopštenja, objava i vesti, kao i blog-magazina “BetweenUs” www.blogmagazin.rs , namenjenog blogerima koji mogu da se registruju na sajtu i pišu o raznim temama, a istovremeno izbegnu zamke internet tehnologije. Koliko je teško jednu zamisao pretočiti u stvarnost?

Ako se nešto dovoljno želi, verujem da ništa nije teško, ali je potreban red, rad i disciplina, što bi rekao moj tata. Veoma je bitno kome prezentujete svoje ideje i kakve povratne informacije dobijate. Pre pokretanja svake ideje je bitno malo istražiti to, videti da li ima potrebe za vašom idejom i šta vam ona donosi. Ideju za PR portal sam dobio sasvim slučajno, jer sam uvideo da moji ukućani ne mogu tako lako da nađu neku informaciju koju su nekad, nedge videli, bilo na web-u bilo u štampanim izdanjima, a bila je prezentovana od strane neke kompanije. Sama pomisao da bih mogao nešto preduzeti povodom toga je bila pomalo previše optimistična, ali je moj drug Miloš Tomićević prepoznao kao dobru, zajedno smo odradili istraživanje među PR branšom i svi do jednog su nam rekli: “Obavezno uradite to, to nam baš treba”. Kada dobijete takav feedback dosta odlučnije krećete u sve to. Tako je i nastala priča o PR portal-u, tačnije platformi koja olakšava predstavnicima PR sektora da na najlakši način prezentuju svoja PR saopštenja, objave i vesti, i ono što je najbitnije, javnost zna ko je izvor informacije i koga mogu da kontaktiraju. Tako danas na jednom mestu mogu da vide hronološki sve objave po kategoriji ili po kompaniji. To sve daje na ozbiljnosti samom portalu, i danas imamo preko 50 kompanija koji su naši korisnici. Naravno sve nove su dobrodošle.

Poteškoće na koje nailazite su mnogobrojne, ali se uz dobru organizaciju sve pobede. Drugi poduhvat koji sam pokrenuo je “BetweenUs” blog-magazin, koji je zamišljen takođe kao platforma, koja omogućava ljudima da pišu svoj blog na razne teme. Kako poznajem dosta mladih, obrazovanih, talentovanih ljudi koji ne pišu blog, uvek me je interesovalo – zašto? Svi su mi dali odgovor: “Ne znam kako da počnem, ne znam šta je domen, šta template, šta hosting, ko će da se bakće sa tim?” Ti odgovori su mi dali ideju da im olakšam sve to, da o tome ne brinu, već da se samo registruju i pišu. Danas, skoro tri meseca nakon pokretanja blog-magazina, imamo preko 30 blogera koji pišu sa puno entuzijazma, a jedna blogerka je čak i dobila posao zahvaljujući svojim postovima. Blog služi da kažete šta imate, da pokažete kreativnost, da možda iskritikujete sistem, a na taj način izgrađujete sebe kao ličnost, iskazujete svoje stavove i to vam može doneti novu dimenziju.

Najveći problemi dolaze od strane internet zajednice u Srbiji, koja se pomno drži međusobno, i veoma je skeptična i neprijateljski nastrojena za nove ljude, nove ideje. Međutim, ja lično se ne obazirem mnogo na takve kritike, već gledam da nešto iskoristim iz toga za unapređenje ideje. Nisu svi internet i marketing stručnjaci, nisu svi programeri, i takvi ljudi nisu ni moja ciljna grupa. Moja ciljna grupa su talentovani ljudi, spremni da nešto promene, spremni da prihvate nove izazove, spremni da prihvate druge kakvi jesu. Takvi ljudi pišu i izgrađuju “BetweenUs” blog-magazin, šire pozitivne vibracije, i upoznaju nas sa kreativnim ljudima koji nemaju dovoljno medijskog prostora, za koje niko ne zna. Svakim danom sve nas je više, a moža ćemo zajedničkim snagama uspeti da napravimo prijatno okruženje i zdravije društvo.

Zahvaljujući dostupnosti interneta, sve više mladih ljudi svoju energiju usmerava ka informacionim tehnologijama. Kao neko ko se time bavi, primećuješ li porast konkurencije i uspeva li većina da odoli čuvenoj “prvi se mačići u vodu bacaju”?

Kada kažemo “dostupan internet” verujem da svi mislimo na gradove, i to one veće. Međutim, internet u Srbiji još nije dostupan svima. To je nešto što apsolutno mora da se promeni. Merilo dostupnosti internetu nije Beograd, nije Niš, nije Kragujevac… merilo je Velika Drenova kod Trstenika, merilo je neko selo pored Vranja, merilo je naselje između Kladova i Bora. Po meni to je merilo dostupnosti internetom, jer trenutak kada ga oni imaju je trenutak kada ćemo čuti i njihov glas. Mogu samo da zamislim koje oni možda ideje imaju za svoju zajednicu, a ne mogu da je prezentuju drugima. Možda će se neki pitati odakle ja znam da tamo nema interneta? Zahvaljujući turizmu, imao sam sreće da obiđem skoro celu Srbiju, upoznam prelepe krajeve nedovoljno iskorišćene, upoznam ljude, iste one koji vam mašu pored puta kada prođete kroz njihovo selo. Verujte da nema interneta!

Ima kreativnih ljudi koji se ne usuđuju da krenu u realizaciju svojih ideja, i žao mi je. One koji pokreću nešto svoje nikada nisam gledao kao konkurenciju, već kao nekoga sa kim bih možda mogao da se umrežim, da zajedno gradimo nešto veće, bolje, značajnije. Da razmenimo mišljenja, savete. Malo je takvih.

A ti mačići… ta izreka je nekako sastavni deo našeg jezičkog izražavanja, i ne treba se plašiti nje. Pokušajte da napravite nešto svoje, potrudite se, pa i ako ne uspe, nešto ste naučili za sledeći projekat. Evo npr. ja razvijam dva portala, to su moja dva mačeta. Ako ne budu uspeli, znači da se nisam dovoljno trudio. Ako odlete u vodu, biće mi žao. ALI, treće mače će biti pobedonosno! Bitno je ne odustati nakon prve prepreke.

Marko Cvetkovic 2 Wannabe intervju: Marko Cvetković

"Društvene mreže su sa nama svaki dan, na vama je da izaberete način na koji želite da ih iskoristite, a neminovno je da ne možete da ih ignorišete"

Koji bi savet dao svima koji žele samostalno da pokrenu posao? Čega bi trebalo da budu svesni i šta da izbegavaju?

Verujte u sebe i svoju ideju. Ako je neko sabotira, znači da je perspektivna. Ne postoji NE, NE MOGU, NEĆU, već samo DA, JA TO MOGU, HOĆU, PROBAĆU. Jer ako nešto ne probate, kako možete da znate ishod? Budite svesni da put nije lak, da je potrebno dosta zalaganja, dosta usavršavanja. Ja sam tek na početku i radujem se budućim problemima, izazovima. Ono što treba da znate je da je samo nakon nepunih godinu dana koliko postoji PR portal i tri meseca koliko postoji “BetweenUs” blog-magazin, usledio i poziv za ovaj intervju od strane najčitanijeg magazina na ovim prostorima, a koji vi čitate sada. Oni su prepoznali moje ideje, zalaganje i viziju. Da li ste stvarno mislili da sam ja to očekivao na početku? Jednostavno sam slušao savete, kritike, pohvale i crpeo najbolje iz njih. Nikad ne dozvolite da tuđe mišljenje utiče na vas, jer ako osete da ste slabi, zgaziće vas! Ne izbegavajte da date svoje mišljenje, ako smatrate da treba, recite ga, ali se držite svoje ideje. Kultura pobeđuje sve!

Aktivan si na društvenim mrežama i upoznat sa uticajem koji one mogu da imaju. Poučen sopstvenim iskustvom, da li misliš da bi možda trebalo ozbiljnije da ih posmatramo, ne samo kao razbibrigu, nego i priliku da ostvarimo kontakte i povežemo se sa ljudima koji deluju u okviru nama bliskih sfera?

Mreže mogu zaista biti mač sa dve oštrice, a sve zavisi kako ih i na koji način koristite. Ukoliko je to u privatnom svojstvu, znajte da se sve prati, što od strane vaših prijatelja, vaših poznanika, neznanaca i budućih poslodavaca. Gospođica Una Zabunov je napisala jedan post koji govori o tome da je sve što radimo na mrežama jedna vrsta našeg CV-a. Kada sam malo podrobnije razmislio o njenoj tvrdji, shvatio sam da je to 100% tačno! Osvestio sam se u sekundi. Jer internet je nešto što ne možete toliko da kontrolišete. Jeste da vi možete da podesite nivo privatnosti do najsitnijih detalja, ali neko kome ste možda verovali ili i dalje verujete može lako da dokaže da nije tako. Sve što radite je pod okom javnosti. Možete da zablistate a možete i da porušite svoju reputaciju. Stoga veoma obazrivo ih koristite i budite spremni na posledice ukoliko se previše opustite.

Ukoliko ih koristite u poslovne svrhe, znajte da je to ogledalo vašeg posla i poslovne etike. Društvene mreže olakšavaju da što veći broj ljudi uoči našu poruku, ali isto tako i da javnost iskaže svoje mišljenje povodom iste. Ako niste spremni na kritike, nemojte koristiti mreže za dodvoravanje jer to proizvodi kontra efekat. Mreže, a pogotovo Twitter, su jedan puls društva, jer su ljudi koji je koriste raznoliki. Veoma lako možete da se umrežite sa kvalitetnim ljudima, ali i da nasednete na provokacije ne toliko kvalitetnih ljudi. U poslovnom miljeu korišćenja mreža bitno je da znate da ne iznosite sopstvene stavove, već stavove kompanije koju predstavljate na mreži. To je veoma teško razdvojiti, ali zato i postoje community manager-i, marketinške agencije, koji su obučeni i svesni šta im je posao. Mnogi osporavaju posao community manager-a, misleći da je to u stvari neradnička pozicija, a ona je sve kontra. Prenošenje informacija, kontrola, pomoć ljudima koji vas zapitkuju, “unošenje” dobre atmosfere u postove, pozivanje na akcije, navođenje ljudi da razmisle o onome što im prezentujete iziskuje dosta razmišljanja i strategija. Zato i volim taj posao. Jednostavno voz je već otišao… društvene mreže su sa nama svaki dan, na vama je da izaberete način na koji želite da ih iskoristite, a neminovno je da ne možete da ih ignorišete.

Osim putovanja, koja su, čini se, tvoja prva ljubav, posebno mesto među tvojim interesovanjima zauzima fotografija. Koliko je bitno da, osim posla, mladi ljudi razvijaju svoju kreativnost i interesovanja i kada napuste poslovno okruženje?

Mislim da svako ima neki talenat. Prvobitno sam se bavio košarkom, bio talentovan mladi igrač, kadetski i juniorski reprezentativac SR Jugoslavije, i ta priča se završila veoma rano, nažalost. Lepe uspomene nosim iz toga vremena i dosta sam naučio o funkcionisanju u timu. Nakon toga otkrio sam fotografiju. Ona me potpuno ispunjava i uživam u njoj. Porodica je to prepoznala i ohrabrila me da prezentujem svoje fotografije drugima, reakcije su bile sjajne. Zato verujem da je pored posla bitno imati nešto što te opušta, što te čini srećnim. Da li je to fotografija, slikanje, sport, muzika, razvijajte svoj talenat. Živimo u vremenu koje sve brže prolazi, makar ja imam takav osećaj, i koje postaje sve stresnije, negativnije. Jedno globalno selo sa istim ciljem: PROFIT. A kako se odbraniti od svega ako ne uživamo u onome što volimo i što nas opušta? Uvek se nađe vremena, potrebno je samo da želimo. Moram da napomenem da sam zahvaljujući “BetweenUs” projektu upoznao divne, mlade, talentovane i kreativne ljude, i da se trudim da ih upoznam još više, ne bi li ih predstavio drugima kroz jednu lepu priču. Iznenadićete se koliko ljudi imaju dobre reakcije na njih.

Marko Cvetkovic 3 Wannabe intervju: Marko Cvetković

"Svako ima neki talenat"

Da li si nekada imao priliku da povežeš hobi i posao: pronađeš inspiraciju, naučiš nešto novo i to iskoristiš u nekom poslovnom projektu?

Zvučaće možda neverovatno, ali oba sajta koja sam razvio su moj hobi. U potrazi za stalnim zaposlenjem oni čine i omogućavaju mi da upoznam neke ljude, i budem na mestima na kojim inače nikad ne bih ni dospeo. Zahvaljujući PR portalu upoznao sam mnoge stručne PR-ove, marketinške agencije i vredne ljude koji rade u njima. Sada me svi oni redovno kontaktiraju kada se upriličavaju promocije, kokteli, putovanja za novinare itd. To je jedan poslovni svet koji meni izuzetno prija. Podržavali smo mnoge akcije i manifestacije kao medisjki sponzori, što govori o njihovom viđenju portala. Svakim kontaktom sa njima nešto se nauči, kako nešto treba, ali i kako nešto ne treba ili bi moglo bolje. Oni koji me poznaju lično znaju da primećujem stvari koje drugi obično i ne vide, pa eto uživam i u detaljima svega toga. Na taj način pravim most između internet sveta i ličnog kontakta, jer je veoma bitno da se spoje online i offline svet.

Zahvaljujući blog-magazinu, sve me više ima na kulturnim dešavanjima na koje me pozivaju umetnici, fotografi, glumci… Dosta se trudim da od poziva na promocije, tweetup-ova od strane markentiških agencija koje to vode napravim priče na blog-magazinu i predstavim ljudima svrhu tog brenda, njihovu ideju i cilj. To je veoma lepa konekcija hobija i posla.

Šta bi poručio našim čitaocima?

Pa mislim da sam ovom pričom već dosta toga poručio… možda ne direktno, ali indirektno svakako. Samo bih dodao: “Ako počinjete nešto da radite, i sve vam ide od ruke, lako i bez prepreka, zastanite i pogledajte da ne idete nizbrdo!” (engleska poslovica). Ako želite nešto još da me pitate, možete slobodno na Twitteru, tamo sam @DonMarkoC


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.

Editors choice