Spoj tradicije i modernog sveta napravio je od japanske pop kulture jednu od najzanimljivijih fenomena današnjice, koji služi kao inspiracija umetnicima širom sveta. Manifestacija “Japanizam 2011”, koja se održava u Domu omladine od 30. juna do 3. jula, dovodi magičan svet mange, animea i gejši u Beograd. U okviru “Japanizma 2011” imaćete priliku da se susretnete sa izložbama, projekcijama, jezičkim radionicama, muzikom i filmovima ove civilizacije. Posebnu pažnju privlače najave za turnir u video igrama, sumo rvači, kao i prodaja rukotvorina. Njegova ekselencija Tošio Cunozaki (Toshio Tzunozaki), ambasador Japana u Beogradu, otvoriće ovaj festival i dodeliće nagrade autorima najboljih radova na izložbi, kao i najuspešnijim učesnicima na “Cosplay”-u, maskenbalu inspirisanom manga junacima.
Najavu za ovaj neobični događaj predstavlja i naš razgovor sa Minom Petrović, dizajnerkom i manga instruktorkom, koja nam je približila pojmove značajne za japansku savremenu kulturu, sa posebnim osvrtom na modu.
Fotografija: Jovana Milovanović
WANNABE MAGAZINE: Mina, kako si prvi put došla u kontakt sa kulturom Japana?
MINA PETROVIĆ: Dodira sa prvim animiranim ostvarenjima imala sam već od svoje četvrte godine, kad sam opčinjeno pratila japanske animirane serije na državnoj televiziji. Od tada pa nadalje, moju pažnju su snažno privlačila umetnička dela, modni trendovi, vesti i zanimljivosti, animirana i igrana dela iz Japana, dok konačno putem Interneta nisam krenula detaljnije da istražujem sve pojmove vezane za ovu neverovatno inspirišuću zemlju.
Objasni nam japansku fasciniranost kostimima.
Japan kao nacija u proteklom veku razvio je opštu fasciniranost uniformama, počevši od zapadnjačkih vojnih uniformi, preko uniformi stjuardesa, hostesa i školskih uniformi katoličkih škola, što je rezultiralo opštim fenomenom unutar čitave zemlje. Iako je većina japanskog stanovništva i danas privržena tradicionalnoj kulturi, uticaj Zapada je znatan deo stanovništva Japana fascinirao do te mere, da danas u većini radnji i butika možete naći veliki izbor kostima za maskenbale. Kreirani su čitavi modni pravci, koji služe da imitiraju određene teme, a ide se i do takvih primera kao što su popularni “mejd kafei”, gde stilizovane francuske sobarice uslužuju goste preko dana, poštujući striktne kodekse ponašanja i odevanja. Stoga može se primetiti da su Japanci razvili svojevrstan kult “francuske sobarice”, sa izuzetno razrađenim setovima pravila, nepojmljivim za zapadno stanovništvo.
Šta misliš o japanskoj kinematografiji koja je kroz crtane likove uspela da dopre do publike širom sveta?
Japanska industrija animiranog filma postala je ogromna sila u svetu zabave, stvarajući animirana dela za svaki uzrast, kao i za svaki mogući filmski žanr. Predrasuda da su “crtaći samo za decu” u Japanu ne postoji. Na animiranu umetnost gleda se kao na bilo koji holivudski blokbaster na našim prostorima. Mene lično, cela industrija fascinira vizuelnom impresivnošću, fatastičnim crtežom i efektima, ali pre svega temama za odrasle i potpuno nepredvidivim pričama. Najbolje animirano ostvarenje je ono koje vas drži na ivici sedišta, jer prosto ne znate kako će se radnja dalje odvijati.
Možeš li da nam pojasniš nazive poput “anime”, “manga” i slično?
Anime je termin nastao iz japanske skraćenice za animaciju, odnosno animirani film. Anime može označavati čitav animirani serijal, podeljen u epizode, ali i dugometražni bioskopski film, naravno u zavisnosti i od toga kom uzrastu je namenjen.
Manga je termin kojim se označava japanski strip, koji se najčešće čita sa desne strane na levu. Pretežno je crno-belih stranica, a od zapadnog stripa razlikuje se po filmskoj kadraciji.
Koji su tvoj omiljeni stilovi u japanskom načinu oblačenja?
Japanska ulična moda tokom godina podelila se u mnoštvo stilova i podstilova, pri čemu svaki od njih nosi sa sobom određenu simboliku i priču.
Postoje stilovi poput Ganguro stila, osnovanog da prkosi tradicionalnom viđenju japanske lepote, stilovi poput Decora, Lolite i Visual Kei stila koji se baziraju na fenomenalnim vizuelnim odlikama, svaki impresivan na svoj način. Za mene su definitivno omiljeni stilovi Gothic Lolita i Visual Kei.
Gothic Lolita se bazira na pojmu nevinosti i luksuznog izgleda viktorijanske porcelanske lutke, pri čemu se uz striktna pravila oblačenja, korišćenja skupe pamučne čipke i tačnih dimenzija odeće, mora pratiti i strog set pravila ponašanja. Devojke koje se odluče da nose ovaj stil, automatski se odlučuju i da ga žive.
Visual Kei stil često propagira androgeni izgled osobe koja ga nosi. Pored popularnih elemenata kao što su kreativne frizure, jaka šminka, mnoštvo kaiševa i rok elemenata u odeći, stil je postao zaštitni znak popularnih muzičkih bendova širom Japana.
Dizajniraš odeću koja je inspirisana Japanom. Koliko je teško približiti tu odeću srpskoj publici?
Sve počinje od viđenja idealne forme jednog naroda. Na Zapadu, idealnom figurom smatra se ženska figura u obliku peščanog sata, dok se gejšama u Japanu oko struka obmotavaju dugački čvrsti pojasevi, kako bi se celo telo oblikovalo u valjkasti oblik. Prva prepreka u prenošenju stilova sa Istoka na Zapad, jeste prilagođavanje ove forme. Kad se ova forma prilagodi svim popularnim japanskim motivima, nije veliki izazov prilagoditi modu i srpskoj publici, pa čak i onu koja nije upoznata sa simbolikama određenih stilova. Srpski narod vrlo lako i sa oduševljenjem prihvata tradicionalne japanske motive, zbog same egzotike na koju ih motivi podsećaju.
Da li si do sada imala revije i kakva je bila njihova medijska propraćenost?
Do sada sam sa koleginicama Anom Barajević, Marinom Anđelković i Mimom Madžarac, pod zajedničkim imenom “Mistiqarts” uspešno ostvarila nekoliko revija u Beogradu. Revije su uvek bile propraćene medijima i sveopštim oduševljenjem, kako publike, tako i medija, a i članova same ambasade Japana, koja povremeno prisustvuje istim događajima. Do sada smo radili i sa nekoliko poznatih ličnosti, i uvek održavamo atmosferu pozitivne energije i inspiracije koju nam motivi ulične japanske mode konstantno pružaju.
Koliko su nosive kreacije koje stvaraš? Da li bi mogla u njima da prošetaš centrom Beograda po danu?
Kreacije su namenjene svakodnevnom nošenju, uvek pravljene od ručno biranih materijala, sa implementiranim nesvakidašnjim elementima, ali skrojenim tako da i svečane prilike učine nezaboravnim.
S obzirom na to da si ti veliki ljubitelj Japana, da li možeš da nam preporučiš neki film ili knjigu koja bi nas uvela u taj svet?
Anime serijal koji prvo predložim svim tinejdžerima i starijima, jeste naslov “Full Metal Alchemist” zvanično još uvek prvi anime naslov na top listama po kvalitetu priče. Naravno, bezvremeni anime filmovi za sve uzraste jesu animirani filmovi studija Ghibli, poput “Laputa, zamak na nebu” i “Začarani grad”.
Čime se bavi “Sakurabana” centar?
“Sakurabana” je nevladina organizacija koja se bavi promovisanjem popularne japanske kulture u Srbiji i regionu. Naše aktivnosti podrazumevaju: plesnu školu, gde polaznici mogu naučiti popularne japanske dens koreografije; najveću biblioteku sa manga stripovima, knjigama o Japanu, i anime časopisima u regionu; radionicu manga stripa, turnire u japanskim video igrama, kao i mesečne tematske žurke uvek praćene popularnom japanskom muzikom.
Koliko Japanci znaju o našoj kulturi i narodu uopšte? Da li ih nešto posebno zanima?
Srpski i japanski narod gaje konstantno prijateljstvo i vezu, koja podazumeva razmenu ljudi, kulture i poslovnih resursa. Pokazalo se da ih konkretno kulturni deo veoma zanima. Možemo i sami uočiti veliki broj nasmejanih turista iz Japana svake godine, kako entuzijastično fotografišu kulturna obeležja Beograda, a i drugih lokacija širom Srbije.
Šta da očekujemo od “Japanizma 2011” i kome je namenjena ova manifestacija?
“Japanizam 2011” je festival japanske pop kulture, otvoren za sve zainteresovane posetioce, bez ograničenja u godinama, ali prvenstveno namenjen publici koju interesuju zanimljivosti modernog Japana. Ulaz je besplatan, a na samom festivalu publiku očekuju brojne radionice (manga strip, origami, kaligrafija, go, sumo rvanje i drugo), prodajna izložba rukotvorina dela inspirisanih modernim Japanom, zanimljiva predavanja, Kosplej maskenbal. Glavni gost “Japanizma” biće, Aleksa Gajić, autor prvog srpskog animiranog filma: “Edit i ja”.
Kakvi su tvoji planovi za dalje?
Lično i dalje nameravam da nastavim sa promovisanjem fantastičnih japanskih modnih trendova u Srbiji, ali i da se posvetim sopstvenoj karijeri ilustratora i autora manga stripova.
Gde se mogu naći tvoje kreacije?
Trenutno se sve naše kreacije mogu poručiti preko Facebook grupe MistiQarts, jer je svaki model unikat, prilagođen želji naručioca, i stilu koji mu odgovara.
Radiš kao manga instruktor. Šta to tačno podrazumeva?
Manga instruktori pomažu zainteresovanim polaznicima radionice manga stripa da savladaju ovaj egzotični stil crtanja, ali i da posle određenog vremena usavrše sopstveni stil, i jednog dana svoje rezultate objave u obliku gotovog strip dela.
Koliko je pojam “gejše” promenjen u savremenom društvu u odnosu na izvorno značenje?
Zapravo, same gejše i danas postoje u Japanu, sa vrlo malo izmenjenim kodeksom ponašanja i života, vodeći se izvornim pravilima oblačenja, izgleda i obraćanja svojim mušterijama. One i danas predstavljaju oličenje ženstvenosti i idealnog ženskog izgleda u Japanu, tretiraju se kao lokalne slavne ličnosti, ali sa dolaskom novih trendova, nažalost sve ih je manje.
Jovana Milovanović
Osim gejši, Japanci su ludi za stilovima Lolite i Alise (“Alisa u zemlji čuda”). Zašto ih toliko fasciniraju likovi iz mašte?
Pored kulta kostima, stilizovane francuske sobarice i generalne fasciniranosti zapadnom kulturom, nekako se Lolita stil, i simbolika fiktivnih likova Luisa Kerola (Lewis Carrol) izdigla kao konstantna inspiracija u novim japanskim medijima. Još uvek se polemiše oko razloga za fasciniranost ovim pojmovima u ovolikoj meri, ali je definitivna činjenica da baš ovi motivi zauzimaju dosta mesta u današnjim, kako modnim, tako i drugim medijima. Samo se treba setiti poznatih spotova Gven Stefani (Gwen Stefani) sa tačno ovom tematikom, u periodu kada je sa sobom svuda zastupala i svoje “Harađuku devojke”. Japanci kao narod imaju tendenciju da vuku dosta inspiracije iz fiktivnih likova, likova iz mašte i Diznijevih ostvarenja, koja su čak inspirisala i prva anime ostvarenja u Japanu.
Da li si za uzora imala nekog od japanskih dizajnera?
Same dizajnere uopšteno nikad ne gledam kao inspiraciju, već ilustratore i umetnike iz svih drugih medija koji okružuju modnu scenu. Kao nepresušnu inspiraciju napomenuću samo Jošitako Amanoa (Yoshitaka Amano), čija umetnost iz ilustrovanog medijuma prelazi sve moguće granice gradeći nove fiktivne i stvarne kreacije.
Da li je zaista Gven Stefani (Gwen Stefani) doprinela popularizaciji ove kulture na Zapadu?
Rekla bih da je doprinela u nekoj određenoj meri, i to na najbolji mogući način, ali da, i pored nje, svet prosto, nije dugo mogao da ostane slep na sva čudesa koja krije moderna japanska scena.
Za kraj, Mina, reci nam koja jela čuvene japanske kuhinje najviše voliš da jedeš i da li imaš neki recept da podeliš sa čitaocima Wannabe Magazine-a?
Nekako, i pored sušija, miso supe i ramena, koji su dosta popularni među ljubiteljima japanske kuhinje, ipak najviše uživam u jednostavnoj porciji pirinča sa pečurkama, u kombinaciji sa jakim japanskim zelenim čajem.
Fotografija: Miloš Bekić
Milica Jarić je na papiru diplomirani ekonomista, a u stvarnosti zaljubljenik u modu, filmove Vudi Alena i poeziju Majakovskog. Ponaša se u skladu sa svojim godinama samo kada je neophodno, obožava svog psa, crnu kafu, najviše para troši na haljine, a kada bi mogla, obojila bi ceo svet u nijanse plave. “A girl should be two things: classy and fabulous.” (Coco Chanel)
Tina Bunjevački je nepopravljivo romantična, čak i kada tome nema mesta u nekoj situaciji. Svako jutro kaže sebi “Od sutra počinješ da učiš i vežbaš” i skoči na čokoladu, kafu i pisanje bloga. Često ukucava na pretraživačima “crno-bele fotografije” i “Impresionizam Van Goga”. Obožava dan kada ode u staru novinarnicu i kupi brdo novina pre X godina, kako bi seckala najzanimljivije članke. Zacrtani cilj: 58 kilograma i sledeća Anna Wintour.
