Wannabe intervju: Sanja Beštić

Wannabe intervju: Sanja Beštić

26. Mart

Ona će vam reći da nijedan put nije posut laticama ruža i da pobeđuju samo oni koji istraju. Predstavljamo vam Sanju Beštić.

WANNABE MAGAZINE: Zašto se Srbija ipak više voli od Njujorka?

SANJA BEŠTIĆ: Srbija je mesto gde su koreni i ja kao emigrant u “Obećanoj zemlji” insistiram na svom identitetu. Beograd, ili moj Zemun, biće uvek merna jedinica za otkucaj srca. To je ljubav. Njujork je zaljubljenost na prvi pogled. Moj večiti ljubavnik. Njujork je kao Mr. Big. Sve vam je jasno.

Koliko je život u Njujorku uticao na tvoj stil oblačenja i kako bi opisala svoj stil?

Njujork je na sebi svojstven način oslobodio svu divljinu jedne artističke persone i pretvorio me u nekoga ko može da iznese sve i svuda. Bez zadrške. Veoma sam ponosna na modnu fuziju koju Njujork pruža, a ja uzimam i nosim. Imam, u zavisnosti od momenta, faze od panka do svedene klasike. Sve ide i simbolika se razume. U mom životu je sve nekako fuzija, tako i moj stil oblačenja.

Sanja Bestic Wannabe intervju: Sanja Beštić

Talentovana, uspešna i puna umetničkog dara

“Art Fusion” projekat – reci nam nešto više o njemu?

“Art Fusion project” je posebna platforma za promociju mladih umetnika u samom začetku njihovih karijera. Umetnost je uvek bila škakljiv poziv i karijera koja se bira, ako imate ili porodičnu potporu ili jasan plan kako ćete svoju umetnost da prodate i od nje živite. Kako je većina umetnika introvertna i ne zna ili ne želi da se bavi svojim marketingom, ja sam došla na ideju da to radim za svoje kolege iz različitih oblasti umetnosti. Bavim se kroz “Art Fusion” projekat, koji režiram i u čiji se koncept drugi uklapaju, promocijom njihovog oblika umetnosti kroz zadatu temu. Počeli smo sa temom Njujork, pa smo kroz carsku i modernu Rusiju iskazali kako srpski umetnici doživljavaju rusku kulturu, a sada radimo na “Art Fusion Project – LONDON”, neiscrpnoj temi za novih 30 umetnika koji će učestvovati u konceptu ovog događaja krajem juna ove godine u Beogradu.

Tim umetnika koji su moji dugogodišnji saradnici podržali su ovu ideju i postali moj “Art Fusion team” sa kojima usko i uspešno sarađujem i koji svemu ovome daju specijalan pečat. Mi sanjamo slične snove, koje realizujemo na javi – kroz naše umetničke poduhvate.

Oni su: Nemanja Novaković - fotograf, Milena Čvorović– dizajner i stilista, Sava Ilić – frizer nove generacije koji nameće nove trendove i približava Srbiju svetu, Tijana Avramović – šminker, Marija Lea – producent koji moje ideje realizuje, jer uvek postoji način i za sve njih, kao i za mene, “ne” ne postoji u rečniku. Mi smo se kao “ART Fusion Team” opredelili da kroz svaku inspiraciju napravimo seriju fotografija koje će obeležiti i ovekovečiti naš rad i naše ideje. Na određenu temu, kao što je London sada, dolazimo do uže ideje i kroz umetničku fotografiju i objektiv Nemanje Novakovića daje svako svoj pečat, koji će ostati večan.

Fotografija je medij koji u sebi sadrži mnogo kreativnog, emotivnog, kao i istorijskog.  Beleži period, način ophođenja, modni momenat, emociju i na neki način nastavlja da od realističnog slikarstva, koje je ovekovečilo mnogo istorije, na detaljan način beleži momente koji su neprocenjivi za jednu kulturu i naciju. Još je inspirativnije kad se radi na određenu temu zbog koje svi mi radimo istraživanje, jer je teren nepoznat. Samim tim imamo još više ideja i volje da pokušamo da pokažemo nešto što delimično razumemo, jer je istorija i kultura drugog naroda u pitanju.

Pažljivi smo sa našim izborima, jer ne želimo nikada da uvredimo naciju čijom se kulturom bavimo. Treba imati poštovanja i napraviti jednu generalnu vizuru zemlje koja ima mnogo toga da ponudi. Engleska i London – kao naša sledeća tema – daje nam širok opus i bavićemo se spektrom inspirativnih momenata iz engleske kulture, istorije, literature, kao i engleske umetnosti generalno.

 Wannabe intervju: Sanja Beštić

"Umetnost je uvek bila škakljiv poziv i karijera koja se bira, ako imate ili porodičnu potporu ili jasan plan kako ćete svoju umetnost da prodate i od nje živite"

Šta je uticalo na to da upišeš Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu?

Za mene je FDU bila jedina opcija. Kroz studio Mike Aleksića i mnoge druge dramske radionice, kroz čitavo školovanje, kroz osnovnu i srednju skolu, spremala sam se samo i isključivo da studiram režiju. Nikada mi nije padalo na pamet da možda treba da imam plan B. Svesna od svog detinjstva za šta sam se rodila, nikada nisam odustala od vizije kako moj život treba da izgleda. Naravno, iako sam istrajala u svemu što sam zamislila, odricanja su bila velika, takođe. Svet umetnosti i šou-biznisa je nemilosrdan, baš kao i svet mode.

Mnogo toga se kroz građenje jedne karijere dobije, ali mnogo se i izgubi. Fokus na sebe i karijeru je obično jedna sebična životna odluka, zbog koje mnogi ljudi oko vas pate. Svesna svega toga, zahvaljujem svojoj porodici što me je od malih nogu podržavala u ostvarenju mojih snova, svima koji to razumeju, mojim prijateljima koji su ostali prijatelji – bez obzira na daljinu, jer smo zajedno dokazali da se bliskost ne meri kilometražom, a da ljubav sadrži mnogo tolerancije. Kad se okrenem oko svoje ose, zbog svega što nosi trnovit put, noge su mi izgrebane, ali motivacija da pređem još veću kilometražu stalno je prisutna.

Uvek sam se vodila idejom da ću po svaku cenu živeti kako ja želim, a ne onako kako moram. Makar to značilo mnogo odricanja.

Koliko je teško mladom reditelju da uspe u Srbiji?

Nikada nisam pokušavala da uspem u Srbiji. Pokušavam da uspem u centru sveta, u džungli gde su svi tigrovi jednako trenirani i valjana su konkurencija. U Njujorku je teško uspeti, ali moja volja me ne napušta. Za sada, svojim uspehom smatram deset premijera iza kojih stojim u Njujorku.

Šta smatraš svojim dosadašnjim najvećim uspehom?

Neodustajanje. Što sam svaki put ustala na devet, baš kao Roki (Rocky Balboa). Što sam ostala svoja do kraja. Što i dalje imam snage da se borim i pokušavam. Što sam motivisana da rastem sa ljudima koji veruju u mene i podržavaju me. Što se prepoznaje moj udeo u promovisanju Srbije i nacionalnog dobra u svetu. To što su moji profesori iz Srbije, Evrope i Amerike ponosni što sam njihov đak.

Takođe, u toku studija na Fakultetu dramskih umetnosti, svaki momenat sam koristila da asistiram nekom velikom reditelju i “ukradem” zanat što bolje mogu. Uvek sam se vodila time da praksa daje mnogo više nego teorija. Asistirala sam svim velikim imenima stare Jugoslavije, kao i “kremu” beogradske pozorišne scene. To me je naučilo zanatskim cakama, ali i dalo mi novu perspektivu. Svi ti projekti su me mnogo čemu naučili i zbog tog pozorišnog treninga u Evropi bolje sam se snašla u Njujorku. Od mlađih reditelja, Makedonac Aleksandar Popovski je verovatno imao mnogo uticaja na moj stil i podstakao svojim izrazom moju maštu.

Moja najuspešnija predstava bila je ujedno i moja prva premijera u Njujorku - “Čorba od kanarinca”, a nekoliko godina kasnije i “Ožalošćena porodica” koja je svako veče punila salu do poslednjeg mesta. Moja pretposlednja premijera “Želja i potreba” takođe je imala veliki uspeh, iako nije moj favorit.

Sanja Bestic2 Wannabe intervju: Sanja Beštić

"Volite svaki momenat svoje odluke, ma kako težak on bio"

Idealna glumačka postava sa kojom bi želela da sarađuješ?

Domaća: Sergej Trifunović i Sonja Kolačarić. Inostrana: Rajan Gosling (Ryan Gosling) i Šarliz Teron (Charlize Theron).

Sarađivala si sa atraktivnom Katarinom Radivojević i na predstavi “Ožalošćena porodica”, a ujedno ste bile jedine Srpkinje koje su radile na ovom projektu u Americi. Reci nam nešto više o saradnji sa Katarinom i ovom periodu tvoje karijere.

Katarina Radivojević je glumica sa kojom sam sarađivala više puta. Prvi put je pozvana na podelu za komad “Painkillers”, koji sam režirala 2009. godine u Njujorku. Saradnja se nastavila kroz “Ožalošćenu porodicu”, pa kasnije “Terapiju” – koja je obišla istočnu obalu Amerike. Ona je veliki radnik i borac, i verujem da će i Los Anđeles to prepoznati.

Izradi kojeg rukopisa si posvetila najviše pažnje?

U ovoj životnoj dobi se bavim vezama i odnosima. To je nešto što me lično okupira i u tome se veoma dobro snalazim. Mnogo mislim, analiziram, bavim se modernom psihologijom i mnogo mi je važno da motivišem ljude da budu bolji u današnje vreme. Polako krećem da se bavim istorijskim ličnostima koje me fasciniraju svojom genijalnošću i ličnom borbom, poput Nikole Tesle. Emigrant u Njujorku. Neshvaćen. Jedinstven. Neponovljiv.

Tvoja poruka za sve mlade ljude koji žele da pođu tvojim stopama?

Razmislite dobro čime želite da se bavite u životu. Ako ste sigurni u svoj izbor, nemojte nikada odustati od sebe, ideje, cilja. Volite svaki momenat svoje odluke, ma kako težak on bio. Na kraju, pobedili ste – jer ste istrajali. Veoma je važno imati dobru viziju. Gledati, a ne videti je anomalija. Srećno. I samo hrabro. Nijedan put nije posut laticama ruža.


Kristina Živanović – “Ovo sazvežđe je za nju – provincija”. Doza kofeina za dobro jutro joj ne dozvoljava da uguši ambicije i snove, jer svaki dan je novi početak i ukazana prilika da život modifikuje u prijatan ambijent dostojan najvrednijeg detalja – osmeha. Student kragujevačkog Univerziteta, novinarka portala Ritam Grada.

 

18. Decembar

Vreme je za praznični brаnč

U okviru prazničnog branča u hotelu Metropol Palace, svake nedelje u periodu od 21.decembra do 14.januara, vreme je za uživanje u vrhunskim specijalitetima....