Wannabe intervju: Srđan Radojević

Wannabe intervju: Srđan Radojević

srdjanr1 Wannabe intervju: Srđan RadojevićWANNABE MAGAZINE: Kako si postao komentator sportskih utakmica?

SRĐAN RADOJEVIĆ: Sasvim slučajno. Kao dete sam voleo posao komentatora, ali mi ni na kraj pameti nije bilo da bih jednog dana mogao da se bavim njime. A zašto slučajno? Počeo sam da radim na jednoj lokalnoj radio stanici koja je prenosila fudbalske i košarkaške utakmice, a zamisao je bila da devojke vode emisije uz pomoć nekog ko se razume u date sportove. S obzirom da sam od malena bio uključen u sport na razne načine angažovali su me da im pomažem oko izveštavanja. Korak po korak sam napredovao i tako je krenula moja komentatorska karijera. Trenutno radim kao komentator na Sportklub televiziji.

Šta je potrebno da bi se bavio poslom komentatora?

Pa u suštini za ovaj posao nije potrebna neka stručna škola, ali je potreban dobar glas, dikcija i naravno neizostavno i najvažnije odlično poznavanje sporta i pravila igre. Sve više od toga vas čini boljim u poslu.

Za koga navijaš?

Nikad u životu nisam znao da budem ”diplomata”, ali ovoga puta ću morati da probam. Ipak je ovo zemlja gde se etikete vrlo lako lepe, a u ovom poslu to baš i nije poželjno. Oni koji me poznaju znaju za koga navijam, a oni koji me ne poznaju neka probaju da ”provale”.

Kako uspevaš da ostaneš objektivan kada tvoj tim igra?

Objektivnost je po meni izmišljena ljudska osobina. Da bi se bavio ovim poslom morao si da pratiš sport, samim tim i da navijaš za nekog, a ako si pratio sport i nisi navijao ni za jedan tim, onda nešto nije u redu. Npr. ti navijaš za Lejkerse i kažeš meni, koji navijam za Seltikse: “Ti nisi objektivan”. A po čemu ti jesi? Po meni nema mnogo objektivnosti u sportu. To je sve profesionalizam, umem da sakrijem emocije kada je posao u pitanju i to je jedino bitno. Pratim ono što se dešava na terenu i to pričam. Ako neko napravi dobar potez naravno da ću da se oduševim bez obzira iz kog je tima.

Da li imaš neke uzore u svom poslu?

Kao dete sam obožavao da slušam pokojnog Dragana Nikitovića koji je uvek uz neke zanimljive izraze i opisivanje situacija prenosio košarkaške utakmice.

Koliko ti je važna moda?

Volim da šopingujem, obožavam, ali nisam neko ko previše vremena posvećuje modi. Volim da prelistam magazin GQ, da pokupim po koju ideju, ali generalno nisam opterećen modom i modnim trendovima. Nosim ono što volim i u čemu se prijatno osećam.

Koji je tvoj omiljeni brend?

Bez ikakvog razmišljanja Hugo Boss. Oni imaju fenomenalne stvari, i najviše modela koji su jednostavni i nenapadnih linija.

Koji je omiljeni komad odeće iz tvog ormana?

Generalno najviše para ”bacam” na obuću, ali pošto ona ne stoji u ormanu, onda su to košulje i kožna jakna.

Koje greške prave muškarci pri oblačenju?

Ne stižem od prelepih devojaka u ovom gradu da analiziram kako se muškarci oblače (smeh). Ne volim ni kod muškaraca, ni kod devojaka tu ”brend napadnost”. Ok je obući brendiranu stvar, ali ne mora svaki komad odeće da šljašti i da bode oči. Ima sjanih stvari i u H&M-u, Zari, itd. I mogu sjajno da se ukombinuju sa ”jačim brendovima”.

Šta devojka mora da ima da bi te privukla?

Volim devojke koje su nasmejane, koje vole da se našale, ali i da prihvate šalu na svoj račun, devojke koje imaju interesovanja u životu, koje su komunikativne i sa kojima mogu da pričam o svemu. To su neke osnovne stvari, ali ovo je ipak tema o kojoj može da se priča danima.

Šta misliš o vezama za jednu noć?

Sve najbolje (smeh)! Ali samo ako su se partneri dobro razumeli, da je to samo za jednu noć, a ne da posle neko bude povređen i razočaran. Međutim, mislim da smo mi jedna čudna sredina za tako nešto, jer kao narod sve doživljavamo lično i emotivno.

Idealna devojka je?

Ne postoji ništa idealno na ovom svetu, pa tako ni idealna devojka niti idealan muškarac. Pomenuo sam šta volim kod devojaka, a da bi veza bila sjajna potrebno je mnogo rada i kompromisa, ali najbitnije da vam se ”slože DNK”.

Da li imaš neki porok i koji?

Pa zavisi šta ti smatraš porocima?! Ne pušim, popijem samo ponekad, ne koristim opojna sredstva, ali volim lepe devojke, a neki to smatraju najvećim porokom (smeh).

Omiljeno mesto za izlazak u Beogradu?

Najviše volim sa prijateljima da sednem u neki lokalni kafić i da onda “ubijemo koji sat blejanja”. To su trenuci koji nemaju cenu i u kojima zaboravljam na sve probleme. Od poznatijih kafića u gradu volim da sednem u Pastis, a leti u Smokvicu.

Šta misliš o noćnom životu u Beogradu?

Mislim da se noćni život u Beogradu poprilično iskvario u poslednjih nekoliko godina. Ako jedan klub proba sa živom muzikom svi kopiraju taj fazon. Došli smo do situacije da gde god da izađeš slušaš iste pesme: “digni ruku, digni oba dve”, “ja stojim ovde visok do tavanice”, itd. Ne volim što svi idu na sva mesta, niko ne ide negde zato što mu je tamo lepo i uživa u toj vrsti muzike, nego zato što su čuli da je tamo dobro i onda vidiš gomilu namrštenih likova koji ne znaju da se opuste.

Šta voliš, a šta te najviše nervira u Beogradu?

U Beogradu najviše volim Beograd. To je moj grad u kome sam rođen i koliko god ga uništavali ja ću ga uvek voleti. Najviše me nervira što su mnogi ljudi koji danas žive ovde, ne svi naravno, izuzetno nekulturni, nevaspitani i ne vode računa o svom gradu. Beograd je uvek raširenih ruku dočekivao svakoga, ali mislim da velika većina ljudi koje je Beograd primio nije želela da se prilagodi Beogradu, već su želeli da se Beograd prilagodi njima.

Fotografije slikao V.Danilov (preuzeto iz TV dodatka Večernjih Novosti).


Mia Pešić je diplomirani inženjer organizacionih nauka. Uživa u šopingu, putovanjima i ispijanju kafa sa prijateljima. Zaljubljenik u modu, kolekcionar cipela i veliki poštovalac Karla Lagerfelda. Beskompromisni borac protiv ”fake” stvari, prirodnog krzna i kariranih stolnjaka. Omiljena rečenica: “In order to be irreplaceable, one must always be different.”

Komentari