Moored Wannabe intervju: Wesley Channell

WANNABE MAGAZINE: Reci nam nešto o sebi.

WESLEY CHANNELL: Mislim da je ovo najteže pitanje na koje treba da odgovorimo i možda razlog zašto ne postoji mnogo fotografija samih fotografa – volimo da se krijemo iza fotoaparata. Mogu vam reći ono najjednostavnije – ja sam sam suprug i otac. Imam četvoro dece koja su ušla u svet odraslih i traže svoj put. Imao sam priliku da se bavim različitim stvarima u životu, što mi je pomoglo da bolje razumem i zavolim ljude. Imao sam čast da studiram nekoliko različitih stvari i steknem sedam diploma iz četiri različite oblasti: istorije ideja, finansija i državnog planiranja, teologije i psihologije. Znam da su mogućnosti koje sam imao u životu da istražujem i radim na mnogim stvarima bile blagoslov od Boga. Ipak, ne bih želeo da predstavim svoj život kao da me je uvek pratila samo sreća. Već 35 godina živim sa hroničnim zdravstvenim problemima. Nadam se da će mi to pomoći da bolje razumem one koji pate, jer većina nas koji patimo pokušava da sakrije svoju patnju od sveta i da je smanji i sa njom živi. Verujem da to utiče na moju životnu misiju da “uznemirimo previše zadovoljne i donesemo mir uznemirenima”.

Šta te dovodi u Beograd?

Došao sam u Beograd da bih organizovao izložbu svojih fotografija “SERBIA – BALKAN BEAUTY, One American’s Perspective“. To je izložba 28 velikih fotografija, izdvojenih iz hiljada koje sam napravio u Srbiji u periodu od 2004. do 2009. godine. Ova izložba slavi lepotu srpskog naroda, predela i stvari.

DanceForMe Wannabe intervju: Wesley Channell

Kada se rodila tvoja ljubav prema fotografiji?

U februaru 2003. godine, prvi put sam uzeo fotoaparat za skoro 30 godina. Počeo sam da fotografišem i ubrzo su me ljudi ohrabrivali da objavim svoj rad. Nedugo zatim sam osvajao nagrade na regionalnim takmičenjima, umetničkim dešavanjima i čak bio deo postavke jednog velikog muzeja. Dijego Rivera, veliki meksikanski slikar, rekao je: “Moj stil rođen je kao dete, u trenutku, samo što je njegovo rođenje bilo na kraju bolnih 35 godina trudnoće.” Tako se i ja osećam povodom svoje umetnosti. Voleo sam umetnost od detinjstva, ali nisam bio vešt u slikanju ili vajanju. Svoju ljubav prema umetnosti zadovoljavao sam kupujući i sakupljajući umetnička dela i posećujući muzeje. Bio sam iznenađen kada sam 2003. uzeo aparat – moja veština bila je u očima, ne u rukama. I tako je posle 35 godina trudnoće rođena moja umetnost.

Šta te najviše inspiriše?

Lepota, jednostavno lepota u svojim najrazličitijim oblicima. To može biti lepota muzike, svetla, ljudi, vetra, mirisa, ili osećaj božijeg prisustva u promenljivosti delovanja njegovjh tvorevina. Nema kraja stvarima, mestima i ljudima u kojima sam pronašao lepotu.

A šta je sa poezijom?

Pišem poeziju već 40 godina i imam mnogo različitih pesnika u svojoj biblioteci. Volim način na koji poezija uspeva da se u nekoliko reči strastveno poveže sa nama. Pretpostavljam da zato volim i fotografiju i umetnost, jer one to usto uspevaju. Kao što se kaže “Jedna slika vredi više od hiljadu reči.”

Koje su osnovne razlike između Amerikanaca i Srba?

Bogatstvo i prostor. Ako govorimo o društvenom životu i odnosima, Srbi su mnogo bogatiji od Amerikanaca. Postoji velika povezanost između Srba koju ne možete osetiti u Americi. U Americi, bogati smo u materijalnom smislu, ali siromašni u vezama koje imamo sa ljudima. U našoj kulturi je da materijalno cenimo više nego veze sa ljudima. Prostor je druga velika razlika. U Srbiji, koja je mala u poređenju sa Amerikom, sve je blizu. Mislim da to zbližava i ljude. U Americi, možete putovati 5.000 km od jedne do druge obale i videti veličinu tih praznih prostranstava. Ideja o neograničenom prostoru uticala je na to koliko su Amerikanci fascinirani velikim stvarima – velikim kućama, automobilima, pićima, prodavnicama – svime što je veliko.

HeavenlyLight Wannabe intervju: Wesley Channell

Koje je tvoje mišljenje o Srbiji?

Postoji toliko stvari koje će se ljudima dopasti! Prva su, naravno, sami Srbi! Vi ste predivan narod, od lepote koju nosite u mladosti sve do prelepih bora na licima starijih ljudi. Dopada mi se vaš duh, nisam upoznao nijednog Srbina, a da nije imao svoj stav! Naravno, volim i srpske zgrade, predele, energiju.

O čemu je izložba, pre svega?

To je pokušaj mene kao Amerikanca, nekoga sa Zapada, da Srbiji odam počast. Da vam pokažem poštovanje i predstavim tek jedan deo stvari koje ovde smatram prelepim. Zovem je “One American’s Perspective” jer je o tome šta se meni ovde dopalo. Znam da bi se drugima ovde dopale neke druge stvari i to je divno, izložba je, ipak, iz moje lične perspektive. Drugo, ona je o razumevanju. Kao što sam napisao u pesmi “Pismo mom narodu”, želim da se moja i vaša zemlja “upoznaju i hodaju zajedno držeći se za ruke”. Vaša zemlja i kultura mogu mnogo toga da nas nauče o životu. To je kultura rođena mnogo pre nego što se za moju zemlju uopšte znalo i ima mnogo toga da nam ponudi.

Bićeš počasni gost ŠUND festivala. Šta imaš da kažeš mladim srpskim umetnicima?

Američki skulptor Luiz Nevelson rekla je: “Sve u mom životu došlo je kasno”. Iako je bila umetnica od detinjstva, nije bila otkrivena sve dok nije postala starija žena. Biti umetnik znači ne odustajati od svojih strasti i vizije. Svi će vas obeshrabriti rečima da treba biti praktičan i “naći pravi posao”. Uspeh će možda doći kasnije, možda nikada neće doći, ali nemojte odustajati. Van Gog nije bio cenjen za života, ali se danas divimo njegovom radu. Manea su se gnušali i ignorisali ga, a Mone se, sa druge strane, rano proslavio. Dakle, nemojte da vas uspeh pogrešno usmeri, držite se svoje vizije, svojih strasti, i njima ostanite verni.

SummerFlight Wannabe intervju: Wesley Channell

Koja je tvoja poruka čitaocima Wannabe Magazine-a?

Kada sam napunio 40 godina, odlučio sam da ne želim da ostarim i kažem: “Eh, da sam uradio to i to.” To je odluka koje je teško držati se jer, kao što je Toro rekao “živimo život tihog očaja”. Uprkos tome što je bilo teško, mislim da sam uglqvnom uspeo u tome i da sam živeo onako kako je trebalo i radio ono što je trebalo da radim. Dakle, moja poruka je da živite svoj život tako da jednog dana kada o njemu budete razmišljali ne osetite kajanje.


Jovana Miljanović je, pre svega, veliki sanjar. Piše pesme, priče i svoj neobični blog. Oseća potrebu da uvek bude u toku sa najnovijim informacijama iz sveta – kako bitnim, tako i nebitnim. Živi za putovanja, druženje, modu, umetnost i ukusnu hranu. Omiljeni citat: “per aspera ad astra”. Spremna na sve da ostvari svoje snove.

Editors choice