Wannabe intervju: Željko Manojlović

Wannabe intervju: Željko Manojlović

Željko Manojlović svoj talenat iskazuje baveći se stripom, ilustracijom, dizajnom i animacijom i u današnjem intervjuu nam priča o svojim dosadašnjim radovima, ali i budućim projektima.

WANNABE MAGAZINE: Zvanično obrazovanje stekao si studirajući grafički dizajn na Beogradskoj politehnici. Kako se do tog trenutka razvijala tvoja posvećenost vizuelnom izrazu?

ŽELJKO: Išao sam u srednju grafičku školu na Novom Beogradu, tu smo imali nešto malo crtanja i slikanja, mada mnogo manje nego što bi trebalo. Svi crtamo dok smo deca, samo neki prestanu. Uvek sam video crtanje kao svet koji mogu da napravim kako ja hoću, i da u njemu izrazim emocije, bilo pozitivne ili negativne. Tek posle je došla ideja da se kroz to možda nešto i zaradi, ili da se kroz rad pošalje poruka lične ili neke druge prirode.

Većina tvojih crteža ima elemente fantastične i horor tematike, ali nisu ti strani ni realistični portreti. Šta te više privlači?

Zavisi od trenutka, i od potrebe. Raditi realizam, i stvari koje posmatramo uopšte, dobro je za razvijanje tehnike i uvežbavanje percepcije, posmatranje svetlosti, površina i perspektive, posle se to može primenjivati da kvalitetnije dočarate svoju maštu u ostalim radovima, mada sve zavisi koji stil izražavanja preferirate, ali meni lično realizam dođe kao vežba i unapređivanje, i super je stvar kad neku dragu osobu možete obradovati portretom.

16 Wannabe intervju: Željko Manojlović

Uvek sam video crtanje kao svet koji mogu da napravim kako ja hoću

U nekim radovima se prepoznaju motivi iz knjiga i filmova. Postoji li neki naslov koji bi izdvojio? Gde se još nalaze izvori inspiracije?

Uglavnom stari akcioni filmovi, horori, video igrice. “Pobesneli Max” najviše. Mnogo sam voleo da igram “Quake III Arenu” u srednjoj školi, mislim da je to mnogo uticalo na stvari koje crtam, a pre toga “Mortal Kombat”, akcioni filmovi, knjige J. R. R. Tolkiena, Bruce Lee, rock muzika.

Da moraš da biraš: olovka ili miš? Osećaš li veliku razliku između tradicionalnog i digitalnog crtanja, ili su to za tebe samo dva oblika izražavanja koja nisu presudna za krajnji rezultat, odnosno ideju koju želiš da prikažeš?

Pre godinu dana bih kao iz topa odgovorio – olovka, ali u poslednje vreme kako sve više uvežbavam digitalno crtanje uviđam sve više mogućnosti, a i više se koristi u komercijalne svrhe u današnje vreme. I jedno i drugo ima svojih prednosti, mogućnosti digitalnog rada postaju neograničene ali to nikako ne može da zameni zadovoljstvo pravog crtanja ili slikanja i osećaj da ste stvorili nešto opipljivo i unikatno što čak i da se kopira, ne može biti identično. Biram olovku.

Sarađivao si i sa domaćim i sa stranim metal bendovima. O kome je reč i o kakvoj vrsti saradnje?

Da, neko vreme sam radio ilustracije i za izdavačku kuću Miner Records, od stranih bendova za neke prilično nepoznate, ali i za neka relativno veća imena kao Dying Fetus i Dark Angel. Od domaćih, radio sam omote za Infest, naše stare thrashere Annathemu, Testator, Graveyard, Myth, Regulator, Killing Spree, Bloody Rage… za jako talentovane momke iz Hercegovine – Hetrem, čiji album jedva čekam. Radio sam i logoe za dosta bendova, za Miner Records, a od nedavno se bavim i animacijom. Prvi animirani spot koji sam do sada uradio je za singl “Ćerka Đavola“ mnogo kul novosadskog benda Pero Defformero, jako talentovani ljudi, uskoro izbacuju novi album a trenutno na YouTube-u možete poslušati njihov novi hit “Metal sviraću“.

21 Wannabe intervju: Željko Manojlović

U nekim radovima se prepoznaju motivi iz knjiga i filmova

Da li je povezanost sa svetom muzike ujedno i odraz tvoje ljubavi prema ovom vidu umetnosti? Da li si se možda nekada bavio muzikom?

Definitivno. Muzika je nepresušan izvor inspiracije, emocija, energije. Želeo sam oduvek da se bavim muzikom, ali nisam imao dovoljno vremena da se posvetim tome ozbiljno, pa sam batalio, mada sam počeo da sviram gitaru u skorije vreme čisto iz hobija, a kao klinac sam malo svirao dedinu tamburicu i harmoniku.

Ove godine si se oprobao u animaciji i uradio spot za pesmu “Ćerka đavola” hipster-folk/deter-đent metal benda, kako se sami članovi određuju, a pod imenom Pero Defformero. Mnogi su pohvalili kvalitet rada i usledile su dosta pozitivne reakcije. Kakvo je bilo tvoje iskustvo u ovoj oblasti? Planiraš li da se tome ozbiljnije posvetiš, ili radije ostaješ u svetu stripa, ilustracije i grafičkog dizajna?

Jako poučno iskustvo. Pre svega jer sam prvi put radio tako obiman posao i to sasvim sam, zbog toga mi je bilo prilično teško da uđem u štos, ali znao sam kako želim da izgleda to što radim, i mislim da mi je u skladu sa tadašnjim mogućnostima pošlo za rukom. Sada bih to uradio malo drugačije i mnogo bolje ali i dalje mi se sviđa. Animacije na kojima trenutno radim biće rađene frame-by-frame metodom, dosta napornije za napraviti ali izgleda mnogo bolje i dinamičnije, i mogućnosti su ogromne, a počeo sam da proučavam polako i 3D animaciju, nadam se da ću uskoro početi i time da se bavim.

Više tvojih radova možemo naći na stranici Facebook-a i sajtu. Da li si zadovoljan online promovisanjem? Kontaktiraš li sa drugim umetnicima sličnih interesovanja? Da li je već bilo nekih saradnji, ili su u planu?

Zadovoljan sam, uglavnom se sa mušterijama nađem preko interneta, ili po preporuci, jedino što to kod nas još uvek nije na nivou na kakvom je u razvijenijim zemljama gde sve to funkcioniše brže, efikasnije, bolje se zarađuje. Strancima je uglavnom problem kad čuju da kod nas još ne funkcioniše primanje novca za fizička lica preko PayPal-a. Kontaktiram sa drugim umetnicima, i bilo je saradnji, duže vreme sam crtao razne stvari sa ENSŌ ekipom iz Šapca, u planu je i par stripova sa jako dobrim prijateljem i talentovanim mladim piscem Reljom Antonićem, ali pošto od stripova i nema neke vajde, a svi imamo obaveze, takve stvari se obično odlažu, iako bismo mnogo voleli da ih uradimo.

Da li si možda pokušao javnosti da predstaviš svoj talenat u okviru neke kolektivne ili samostalne izložbe?

Izlagao sam radove u jednom kafiću u Beogradu, a trenutno je u planu izložba u novosadskom kafeu “Culture Exchange” početkom januara.

Za početak naredne godine spremaš novi projekat. Znamo da se radi o kalendaru i, sudeći po prethodnim radovima, sigurno ćeš prikazati nešto upečatljivo, ali možeš li da nam detaljnije opišeš po čemu ćemo razaznavati mesece u 2014.? Imaš li možda već ideju kome će biti namenjeni kalendari?

U planu je dosta stvari, ali da, za početak godine spremam od 12 do 15 naučno-fantastičnih ilustracija sa lepim devojkama i velikim puškama, možda i mačevima. Recimo da je kalendar namenjen ljubiteljima akcionih filmova i lepih devojaka. Imam 18 jako lepih modela za te crteže, tako da bi to trebalo super izgledati, neke ću možda raditi i digitalno. To bi trebalo da bude calendar za 2014. godinu, a radovi bi trebalo da budu izloženi i u “Culture Exchange” kafeu tokom januara, ako sve bude išlo po planu.

Trenutno radim i na par novih animacija, jedna od njih je spot za pesmu koju su uradili DJ Floyd, naš DJ koji pušta muziku na Ibici i Bora Bori, i Bane Lalić iz MVP, to bi trebalo da izađe za nekih mesec–dva. Radim i booklet sa nekoliko ilustracija za domaći bend Za Dž, mladi i talentovani momci koji bi trebalo da izdaju album pod nazivom “Realnost Zove” za Warner Bros početkom sledeće godine, a u planu je još zanimljivih stvari o kojima još uvek ne smem da pričam.


Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.