WannabeLand: Kad sreća je pred vratima

WannabeLand: Kad sreća je pred vratima

Kažu da je ljubav odraz naših najdubljih i najiskrenijih želja koje krijemo u svojim srcima od celog sveta i sebe samih, sve do trenutka kada se pojavi neko ko će nas osvojiti i osloboditi, neko pred kim će nas srce izdati. Kažu i da se prava ljubav dešava samo jednom, ali se, pak, mnogo puta dešava da je poželimo i da se prevarimo da smo je pronašli. Kažu da prava ljubav dolazi iznenada i ne onda kada je mi priželjkujemo, već kada za nju dođe vreme.

Slika 189 WannabeLand: Kad sreća je pred vratima

Ljubav nije uvek onakva kakvom je opisuju u romanima

Freja je bila sigurna da je pronašla svoju pravu ljubav prethodne noći, dok je bez želje za snom šetala pustim kaldrmisanim prilazom koji je iz dvorskog vrta vodio napolje, u svet, pravo na ulice Wannabe NewLand-a. Tamo, pred kapijom dvorca, našla je mladića koji je skoro ceo svoj dotadašnji život proveo tragajući za njom. Imao je san za koji je verovao da vredi više od obične iluzije, san za koji je verovao da ga vredi pratiti. Taj ga je san vodio preko celog kraljevstva i na kraju doveo do nje, baš te noći uoči velikog bala sazvanog u čast njene veridbe sa drugim muškarcem, sa onim za koga je poželela i prevarila se da je onaj pravi. Sudbina je izgleda htela da se prava ljubav desi kao spas od lažne ljubavi.

Želela je da veruje da je prethodna noć bila uvod u novi život. U zoru njene prave ljubavi, znala je da pre nego što se prepusti čarima novog života mora da izmiri račune sa starim. U tom starom životu čekalo ju je na hiljade radoznalih pogleda i diskretnih šapata licemernih ljudi koji će svoja prava lica sakriti iza svečanih balskih maski, čekali su je njeni dobri roditelji i Robin, svi očekujući da ispuni dato obećanje. Znala je da mora da pronađe način da pomiri razlike koje postoje između ta dva života, jer nijednog ne želi da se odrekne.

Slika 292 WannabeLand: Kad sreća je pred vratima

Sudbina je htela da se prava ljubav desi kao spas od lažne ljubavi

A šta je sa njim? Mladi pripovedač, sa pričama i snovima kao najvećom vrednošću koju poseduje, konačno je našao ono za čim je toliko tragao. Našao je devojku svojih snova, svoju princezu, mada se ispostavilo da je ta njegova princeza zapravo princeza celog WannabeLand-a. Mora priznati da se nije nadao tome. Šta li je očekivao da će njegova voljena biti, možda prodavačica cveća, ili stidljiva seljančica, ili možda neka uspaljena studentkinja ili manekenka sa prevelikim ambicijama? U svakom slučaju, sigurno se nije nadao princezi, pravoj princezi, onoj koju tako zovu jer joj je otac kralj, a ne zato što joj laskavo tepaju. Sasvim sigurno se nije nadao princezi, onoj koja pripada svetu raskoši čiji on nikada neće biti deo.

Dok besciljno luta gradskim ulicama, mimoilazeći se sa hiljadama za slavlje spremnih ljudi, Teodor se muči sa sopstvenim predrasudama i strahovima. Da li je drsko i nepristojno od njega da se uopšte nada da će ljubav između njega i Freje imati ikakve šanse da zaživi? Šta je i ko je on, u poređenju sa tim bogatim plemićem čiji mu se posteri i fotografije zlobno smeše sa gotovo svake fasade i svakog izloga u gradu? I šta, zaboga, da obuče večeras za taj prokleti bal?!

Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”

Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa  Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.