Freja se udobno zavalila među velike, šarene jastuke na ljuljašci u vrtu, uživajući na blagom povetarcu, koji je donosio sada već poznat miris velike promene, sa kojim se susretala danima unazad. Bila je raspoložena, mada, pomalo rasejana, zbog sukoba sa roditeljima ranije tog podneva. Kao i poslednjih nekoliko meseci, kralj i kraljica uporno su tražili objašnjenje za njenu ravnodušnost prema brojnim udvaračima, insistirajući da je vreme da se odluči za jednog.

– Takva oholost ti ništa dobro neće doneti. Nećeš večno biti mlada i lepa. Previše biraš, draga kćeri, bojim se da na kraju ne ostaneš sama, a takođe se plašim i šta će biti sa WannabeLandom kad vlast nad kraljevstvom padne tebi u ruke. Tebe ionako ne interesuje ništa drugo osim umetnosti, zato nađi dobrog i čestitog muža, koji će voditi računa da ova zemlja ne ode dođavola! Meni je vreme da polako mislim na penziju, a hoću i unučiće. Uostalom, ako ti nećeš, ja ću da ti odaberem muža! Kakav bih ja to kralj bio ako ne bih imao pravo da udam kćerku na silu, naročito ako ta kćerka nije sama sposobna da se uda! Samo ti čekaj, dovešću ja tebi mladoženju! – prisećala se Freja očevih reči, kao i majčinog snuždenog lica. Besna je hitrim korakom napustila roditeljske odaje, ali kraljica ju je ubrzo sustigla i nastavila, za Freju mučan i nepotreban, razgovor, mada nežnijim i smirenijim tonom:

– Mila moja, ne obraćaj pažnju na svog oca, znaš da ume da bude naprasit. Niko te neće zaista naterati na prisilnu udaju, ali ipak znaj da tvoj otac neće odustati u nameri da sama izabereš nekog za sebe. I ja tu ne mogu ništa sem da se složim sa njim, iako razumem tvoju potrebu da čekaš nekog pravog. Ali, da li si sigurna da baš niko od svih tih mladih i lepih muškaraca nije pravi? Znaš, nekad se ljubav rodi vremenom. Važno je da bude kvalitetan i sposoban čovek, spreman da ti pruži sve što treba, a polet i zaljubljenost će se već javiti. Ni ja nisam volela tvog oca na početku, pa pogledaj dokle smo dogurali. Za moju ljubav, pokušaj da nekom daš šansu. Možda se i iznenadiš.

Slika 1 2 WannabeLand: Slatke muke

Šta ako stvarno nikada ne pronađe nekoga za sebe?

Tako je teško biti princeza, pomisli ona uz dubok uzdah. Čak joj skoči u naručje, veselo lajući, i ona se odobrovolji, te ga uz širok osmeh nahrani keksićima. Nešto kasnije, kada je Čak zadovoljno zahrkao, Freja poče da preispituje roditeljske reči, strahujući da u njima možda ipak ima istine. Šta ako stvarno nikada ne pronađe nekoga za sebe? Ako ostari sama, okružena bogatstvom i dokolicom? Otužne misli nizale su se jedna za drugom i ona reši da potraži nešto lepo u nekom od svih tih silnih obožavalaca, koji su čekali u redu za njeno srce, neko iz koristi, a neko iz istinskog divljenja.

Naporni, nezanimljivi, priglupi, ružni, primitivni, skorojevići, nehumani, drčni, bezobzirni, nevaspitani, preterano obični… ređala je manu za manom, ne uspevajući da pronađe ništa što bi je privuklo ili zainteresovalo kod nekog iz te armije mladića. Tu i tamo, promaljao se i poneko zaista fin, ali zbog njega joj srce nije zaigralo. Bar ne kao zbog tog divnog mladića iz njenog sna. Kada bih samo mogla da ga pronađem, zaželi naglas Freja, pogledavši u nebo, koje je počelo da poprima purpurnu boju, dok se Sunce polako spremalo da ode na počinak.

Tada primeti veselu Klaru, kako prolazi kroz dvorsku kapiju, uobičajeno flertujući sa mladim stražarima savršeno izvajanih tela. Zagrlila je svoju prijateljicu i znala je da će je baš ona, od svih ljudi na svetu, jedina razumeti. Odjednom sve se činilo manje komplikovano. One će zajedno pronaći tog mladića, čoveka iz njenih snova, koji negde takođe sanja nju i priželjkuje da mrsi njenu dugu kosu, miluje meke usne, oseti topli dodir. Freju iz romantične zanesenosti probudi Klarino golicanje, pa se pogledaše i zajedno prasnuše u smeh.

– Opet šetkaš po sedmom nebu, Frejo. Misliš na njega, pretpostavljam. Znaš, zasmejavaš me, čudna si pomalo.

– Pa, čudna je i situacija. Nisam baš oduševljena činjenicom što tragam za nekim kome ne znam čak ni ime i jedva mu nazirem lik. Tako bih volela da postoji, da je stvaran, da saznam sve o njemu. Zamisli ako ga jednom pronađem i ne dopadnem mu se?

– To je nemoguće! Ne postoji niko kome se ti ne dopadaš! A i ne verujem da bi se snovi poigrali na taj način, da ti pošalju nekog ko neće žudeti za tobom. Plašim se suprotnog, da ćeš se ti razočarati, da on neće biti ono što si sanjala. Ili šta ako se nikada ne pojavi? Možda treba da odustaneš. Mogla bi da imaš koga poželiš.

– Nemoj da se ponašaš kao mama i tata. Znam da mogu, ali ne želim nikog drugog. Hoću samo njega, nikada se ne bih razočarala, sigurna sam. On u meni budi toliko snažne emocije, za kakve sam mislila da ih niko neće izazvati. Tako teško me neko privuče, znaš to. Bilo bi glupo prokockati ovakav dar sudbine i snova…

– Ti najbolje znaš šta može da te usreći. Ponekad sumnjam u sve ovo, ali ako misliš da se vredi truditi, ja sam uz tebe svim srcem. Uvek ćeš imati moju podršku. Ej, a nikada mi nisi ispričala kako on izgleda? Mora da je neodoljiv, čim si skroz izgubila glavu.

Slika 2 2 WannabeLand: Slatke muke

Freja je mogla da nasluti kakvu bi buru čarobnih i dragocenih emocija izazvao susret sa njim

Freja opisa mladića iz sna kao visokog, snažnog i vitkog, sa ogromnim očima boje lešnika i neurednom kosom, nekako otmenog i nemarnog u isti mah i pokuša da dočara nešto mnogo važnije… ono što ju je pokretalo na potragu za njim. Želela je da Klara to shvati, tu ogromnu, nevidljivu silu, koja ju je vukla ka tajanstvenom mladiću i zbog koje se osećala potpunom i srećnom samo znajući da on negde postoji, da je negde čeka. Mogla je da nasluti kakvu bi buru čarobnih i dragocenih emocija izazvao susret sa njim.

– Sedim već danima i bespomoćno žudim za jednim snoviđenjem. Gde će me sve ovo odvesti? – reče ona pomalo očajavajući.

– Gde je nestao tvoj optimizam, tvoja ushićenost? Naći ćeš ga! Ili on tebe! Putevi ljubavi čudni su i veliki. A kad oni zakažu, malo magije nije na odmet. Zato valjda i postoji. Obradovaćeš se sad, setih se rešenja!

– Razveži jezik onda! – veselo ciknu Freja, malo poskočivši.

– Slušaj! U predgrađu WannabeLanda postoji moćno trojstvo veštica, poznate kao Isis, Kali i Gaia, one važe za najsilnije na ovim prostorima. Jedna od njih posebno je talentovana za tumačenje i odgonetanje snova, sigurna sam da će znati da ti kaže nešto više o svemu ovome i da će ti dati smernice za potragu. Samo, ima nešto što tu malo smrdi. Priča se da su sve tri bile udate za istog čoveka, ne znajući jedna za drugu, a kasnije je on nestao pod nerazjašnjenim okolnostima, pa su sve brže bolje potrčale u redove veštica i sada žive i veštičare zajedno. Koja uvrnuta priča. Tako da malo opreza neće biti na odmet, ali sve u svemu čini se da može da upali.

Prvi deo “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”

Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice