Anđela je bila čudan sanak snila,
Kad zaspala je slatko i sklopila bela krila,
Sanjala je ona da je Suncu kćerka mila,
I da kroz život je nose gola radost i toplina.
Anđela je čudan sanak snila
Sanjala je Anđela raskošne dvorane,
Trubadurke mlade, još devojke razuzdane,
Što su pesmom znale da otvore muške rane,
I pogledom da srce tuđe od ljubavi plane.
Sanjala je Anđela balove i maske,
Zakulisne radnje i pozorišne daske
Sanjala je život ništa drugačiji od mašte,
I dva mlada ljiljana u najlepšem kutku bašte.
Mlade devojke razuzdane
Nastavak pesme o Anđeli sledi odmah posle kratkog reklamnog bloka!
Fenomenalni kreveti svih oblika i boja za vašu spavaću sobu! Kreveti po vašoj želji, bračni ili vanbračni! Poručite odmah! Prvih deset kupaca dobiće i burgiju na poklon!
Kreveti po vašoj želji i meri
Agencija za poslovnu pratnju “Drocodama” pruža najkvalitetnije usluge za galantnu gospodu i plemstvo! Za članove našeg Kluba korisnika odobravamo popust od 0,3 odsto na sve usluge, uz mogućnost plaćanja unapred! Agencija “Drocodama” – samo za poslovne ljude i gospodu!
Agencija “Drocodama”, za poslovne ljude i gospodu!
Restoran “Kod pijane strine” organizuje sve vrste proslava i tugovanja: svadbe, sahrane, veridbe, razvode, rođendane, krštenja, komemoracije, useljenja, iseljenja, dokapitalizacije i sve ostale vaše zgode i nezgode! Restoran “Kod pijane strine”, Ulica Zgodnih vitezova broj 4, Wannabe NewLand!
“Kod pijane strine”, Ulica Zgodnih vitezova broj 4
Sledi nastavak pesme o Anđeli:
I ne bi takav san mogao biti bez mladića,
Lepog, sasvim finog, što slatkorečivo priča,
On dao je zavet njoj da skinuće joj zvezde s neba
Pa i samo nebo da daće njoj, ako treba.
Bila je to ljubav, naizgled velika i prava,
Ali shvatili su brzo da i od nje boli glava,
Ljubav ume biti boljka zbog koje snađe nas muka,
Samo retkima će ona postati sigurna luka.
I u sledećem trenu, od njih ne ostade ništa,
Ona ga je oterala iz svog sna, s uma je sišla
I ostala je sama, plakala je kao kiša,
U san se svoj zatvorila, nikud iz njega nije išla.
Jer Anđela je žena čas divlja, čas krotka,
I ćud je njena čak i ibisima strana,
Njena su lica svetiljka ili motka,
Nekad ka sreći vodi, a nekad od nje tera.
Slušao sam razne priče što su ljudi o njoj čuli,
Ali za pesmu ovu kraj nisam mogao naći,
Znam da u onoj bašti mladi ljiljani su svenuli,
Jer iako behu blizu, nisu se mogli dotaći.
Negde u bašti, mladi ljiljani su svenuli, jer iako behu blizu, nisu se mogli dotaći
Milan Jokić je nestašni dečak sa ozbiljnim životnim planovima. Piše i režira, čuva tuđe tajne i svađa se sa Dunjom. Zna skoro sve o ženama, ali i dalje traga za onim jedinstvenim izdancima nežnijeg pola koji u sebi nose nešto više od proseka. Uvek je na sunčanoj strani ulice, ne veruje u smrt i siguran je da će živeti večno.
