U smislu emancipatornih težnji svih žena Wannabelanda, gospojica dvorska dama višeg reda, nosilac odlikovanja “Kongregacija kuce-buce i keksića”, Marisol Le Fol predložila je da umesto one stare parole “Sedela sam za mašinom – šila sam!” ili one tugaljive “Sedela sam na obali reke Pjedre i plakala”, sve žene, dame, gospođe i gospođice usvoje novu maksimu: “Sedela sam na obali, noge brčkala, harmoniku prčkala”.
Time bi se iskazao slobodarski duh žena Wannabelanda i obavile dve istovremene funkcije. Higijensko-estetska (pranje nogu) i erotsko-nadražujuća (prčkanje harmonike). Jer šta ima lepše od žene koja pere noge i prebira po ‘ramunjici, kao što već pripadnici bardovske manjine dobro znaju.
Sedela sam pored reke, svirala sam...
Prijateljica Wannabelanda, princeza Kiki O iz daleke zemlje preko sedam mora, donela je u prestonicu novi hit. Posredi je sisanje palca na javnom mestu. Isprva šokirani i uzdrmani stanovnici Wannabelanda, počeli su da se okupljaju oko princeze Kiki koja je odlučila da sisa na ulici, u parku, u restoranu, u kafiću, u školi, na predavanju, za vreme ispita, na modnoj reviji, tokom intervjua. Za Kikinim primerom poveli su se i drugi Wannabelanđani, isprva stidljivo, a zatim sve odvažnije. Sisanje palca na sto metara prsno uskoro je postalo omiljeni sport mnogih omladinaca i omladinki. Kraljevska komisija za (ne)moral pokušala je da suzbije ovo ponašanje mladih, ali je ostala nemoćna pred ljupkom senzualnošču tog čina. Osim toga, kosa Kiki O počela je da svetli, što je u zemlji preko sedam mora znak vrhunskog uživanja, pa komisija nije imala srca da je prekine u sisanju. “To bi bilo kao da ste mačku koja vam zaspe u krilu bacili na pod i šutnuli do obzorja”, izjavio je predsednik komisije Žiljko Piljak, zvani Šiljak.
Ljupka princeza Kiki O
Veliki skandal potresao je armiju našeg kraljevstva. Naime, umesto uobičajenih aktivnosti kao što su skidanje odbeglih mačaka za vrha krošnje, pomaganje seljacima za vreme poplava, muzičke parade i zborovi pleh-muzike, prisustvo balovima, te kreiranje novih krojeva uniformi i zavođenje devojaka (i momaka) koji se lože njih lože, elitna jedinica armije Wannabelanda, “Svilen konac”, počela je da maršira gore-dole u odsečnom ritmu. Povrh toga, odnekud su – verovatno iz muzeja – izvadili oružje i odali se gnusnom poroku streličarstva i streljaštva. Kako nezvanično saznajemo, predvodnica ovih militantnih aktivnosti bila je upravo zapovednica “Svilenog konca”, kapetanica Viktorija Vikić Vikica.
Srećom, odlučnom intervencijom hedonističke brigade “Mljac Mljacković Prvi” i hrabrog kapetana Milenka Milokliza otkriveno je jezgro militantne zavere i demontirana ta paklena aktivnost. Ispostavilo se, naime, da je Vikica pod udar militarizma pala iz puke osvete i inata. Viktoriju Vikić, baš pre nego što je počela da nosi zelenu uniformu (umesto ponosnih ružičastih tonova naše narodne armije) i puca iz puške dečko je ostavio na neuobičajeno brutalan način, pobegavši sa kapetaničinom sestrom. Srećom, kapetan Milenko je na licu mesta, iskusnom procenom oficira starog kova, shvatio u čemu je nevolja i veštom primenom autoriteta svog prezimena urazumio Viktoriju, koju možete videti u trenutku kada je kriza okončana. Sva slava kraljevstvu Wannabeland!
Viktorija nam šalje srculence kao znak da se odrekla militantnih težnji
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
