Težak, vreo vazduh i previsoke temperature opustošile su osunčane ulice Wannabe NewLanda, uglavnom zarobivši stanovnike bajkovitog gradića u svojim domovima sve do prvog sumraka kada bi izmileli na ulice, raštrkavši se po arhaičnim, prijatnim trgovima, mirisnim restoranima i šarenim dućanima punim svakojake robe: tompusa, lilihipa, sladoleda, susam štapića, čokolada su ukusom jogurta, jagode, šlaga, čak i ljute papričice, lepršavih haljina od najfinijih materijala, alkoholnih pića i opijata kradenih sa rečnih brodova pristalih u luci, neobičnih voćki sladunjavog mirisa, karata za gatanje, amajlija, knjiga, umetničkih fotografija, nakita od dragog i poludragog kamenja…

Slika 120 WannabeLand: U rukama nevoljenog

Težak, vreo vazduh i previsoke temperature opustošile su osunčane ulice

I baš tu, dok je Freja uživala okružena blještavim nakitom, dvoumeći se između upadljivog srebrnog prstena sa kamenom tirkiza ili jednostavne ogrlice sa priveskom od rozenkvarca (koji donosi sreću u ljubavi, garantovao je prodavac), susrela se sa ogromnim, crnim, radoznalim očima uprtim u nju. Bio joj je potreban trenutak da shvati da na par koraka dalje stoji njen najuporniji i, kako je tvrdio njen otac, najprikladniji udvarač, Robin Tajfunko.

Slika 214 WannabeLand: U rukama nevoljenog

Lepi Robin, momak za kojim uzdišu sve žene WannabeLanda

Robin, čiji je osmeh odisao samopouzdanjem, odmerio je Freju od njenih sandala do pletenice u kosi. Ipak, najviše je posmatrao njene oči koje je neodoljivim pogledom i osmehom pokušavao da hipnotiše. Pošto niko ne poznaje njegove roditelje, po kraju se pričalo da je kao beba doleteo na nekom oblaku, te da se o njemu pomalo brinuo skoro svaki stanovnik Wannabelanda. Nakon lutanja, postao je ravnopravni član jedne od najuglednijih plemićkih porodica, kao i mladić kojeg bi svaka majka poželela za zeta. Danas važi za cenjenog i uglednog mladića, koji ima svoju fabriku stilizovanog cveća i drveća.

Uvek je mogao da bira koju damu iz grada će da ljubi, ali je znao da se za princezu mora truditi mnogo više nego obično. Nikada nije ni pomislio da odustane. Freji je iz svoje fabrike često slao najnovije modele iz cvetne kolekcije, zatrpavajući je produktima svoje mašte, ni ne sluteći da joj tako dosađuje. Njegov profil na Wannabooku bio je preplavljen ljubavnim ponudama i komplimentima koje su mu devojke upućivale na račun izgleda. Verovao je da se Freja samo pretvara da nije zainteresovana, kako bi ta njihova igra bila zanimljivija. Znao je da je jako simpatičan njenom ocu, pa zašto onda ne bi bio i njoj?

Freji beše nelagodno, i požele da je zemlja proguta, ali kako je on već hitro krenuo ka njoj, bilo je očito da je bar kratak, uljudan razgovor sa tim dosadnjakovićem neizbežan. Neprimetno prevrte očima, i prisili sebe da mu uputi jedan iz svoje palete očaravajućih osmeha, govoreći mu kako ga dugo nije videla i da se iskreno nada da je to zbog toga što je neka divna devojka konačno zagospodarila njegovim srcem. Robin blago odmahnu glavom, ljubeći joj ruke i uzvikujući da čeka nju, samo nju! Freja pomisli kako je previše glasan, napadan i neotesan, ali i da uprkos tome izgleda zaista zadivljujuće, pucajući od snage, mladosti i sigurnosti.

On je veselo pozva u šetnju, i ni ne sačekavši potvrdan odgovor, uhvati je pod ruku, zaputivši se ka šetalištu kraj reke. Njoj se to učini kao dobra ideja, te poslušno krenu za njim, sluteći da će je sve to pomalo zabaviti, i sigurno joj koristiti, jer je prvi na listi očevih kandidata za njenog budućeg muža bio upravo Robin. Znala je da će kralja oduševiti i odbrovoljiti ovakav sled događaja, i bar na neko vreme zataškati čitavu famu koja se na dvoru vodila oko njenog nesređenog ljubavnog života. Freja je sitnim lukavstvom sebi kupila malo vremena, i silno je želela da se tajanstveni mladić iz sna uskoro pojavi, jer dani su leteli sve brže i brže… Ostavivši svoje romantične misli po strani, posvetila je malo pažnje razgovoru sa šarmantnim (mada ona nije tako mislila) Robinom.

Slika 310 WannabeLand: U rukama nevoljenog

Šetalište pored reke Rewelend, omiljeno mesto zaljubljenih parova

– Lepotice, zašto se nisi pojavila u mom parku kada sam predstavljao poslednju modnu kolekciju za cveće i drveće? Tvoj otac je bio u publici, nedostajali su samo ti tvoji biseri od očiju.

– Bila sam sprečena da dođem (i nije mi nešto žao, pridoda u sebi), ali sam čula da je kolekcija bila jako lepa i romantična.

– Znaš, Freja, kada postaneš moja žena moraćeš da pratiš svog mužića na revijama. Moraćeš da posećuješ moju fabriku, jer ja ću uvek biti gladan tvoje lepote. Nećeš moći da zabušavaš kao do sada. Hahaha!

Navikla je da on svoje namere pokušava da predstavi na šaljiv način, ali to joj se nimalo nije dopadalo. Stisnula je zube i uputila mu kiseli osmeh, ljuta što je ovaj razgovor krenuo u neprikladnom smeru.

– Je li, Frejo, zašto mi nikada ne odgovaraš na poruke na Wannabooku? Ja mislim da to nije lepo od tebe.

– Hm… Na primer zato što se svaka tvoja poruka sastoji od pitanja kada ćemo izaći na piće. Ja, zaista, nemam vremena da pijem piće svaki dan. Mislila sam da ćeš shvatiti da je vreme da odustaneš od slanja poruka.

– Ti si jako zanimljiva princeza! Upravo si pričala o tome kako nikada nemaš vremena, a danas šetaš zajedno sa mnom ovom divnom obalom. U redu je kada se devojka neko vreme pretvara da je nezainteresovana, ali mislim da si ti zaista prevršila svaku meru. Vreme je da ti i ja uplovimo u naš ljubavni san.

Kada je izgovorio reč san, Freja se trznula. Setila se svog sna i mladića u njemu. Ona je želela da uplovi jedino u taj san i sazna ko je misteriozni mladić koji joj noćima ne da mira. Za Robina nije bilo mesta u njenim skučenim ljubavnim maštanjima. Oboje su zastali u istom trenutku i njihovi pogledi su se dodirnuli u vazduhu. Njegove usne su krenule ka njenim, ali njen dlan je uspeo da spreči njihov susret.

– Robine, ovo je već čista drskost! Ne pokušavaj da mi se približiš više od ovoga. Razumem da si zainteresovan, ali…

– Zainteresovan? Ja sam, bre, lud za tobom. Svake noći sanjam tvoje poljupce i želim da osetim ukus tvojih usana i na javi. Freja, ja sam pravi muškarac za tebe. Nemoj više da bežiš od sudbine.

– Idem! Bežim upravo sada! I bežaću sve dok mi moje srce ne šapne da svoj život treba da podelim sa tobom. Oprosti, Robine, moram da idem.

Ruke i pogledi su im se rastali i Freja je brzim koracima krenula ka dvorcu. Šetnja sa Robinom i nije bila najpametnija odluka, pomisli ona. Svaka priča između njih dvoje počinjala je i završavala se njegovim ljubavnim željama, koje bi je uvek pomalo uznemirile. Sada i više nego obično. Potrčala je, želeći da što pre bude na sigurnom, daleko od Robina, daleko od svih.

Slika 49 WannabeLand: U rukama nevoljenog

Želela je da bude daleko od Robina, daleko od svih

Umorna i zadihana, sručila se na ogroman krevet, pretrpan jastucima boje jorgovana, i opuštajući se uz taktove omiljene pesme, prizivala je lik mladića iz sna. Žudela je za njim, više nego ikad, a činilo se da baš nijedan put ne vodi ka njemu. Odjednom, Freju je preplavilo beznađe, i suze su se nekontrolisano slivale niz lepo lice, dok se besomučno molila da nađe način da ga pronađe. Ona uputi pogled ka prozoru, i učini joj se da je Mesec, ta velika srebrna kugla, toliko blizu da bi ga dodirnula samo kada bi ispružila ruku.

Upravo tada, jedna sitna i prilično mlada veštica nevešto je krstarila zvezdanim nebom na svojoj metli, što je Freji privuklo pažnju i iscrtalo ogroman osmeh na usnama, podsetivši je na Klarinu priču o gotovo svemogućim vešticama iz predgrađa. Zadovoljno se uvuče pod jorgan, naoružana novom nadom i rešena da već sutra potraži veštice koje će joj, bila je sigurna, osvetliti put do mladića iz sna. Čekaj me, ubrzo ću biti kraj tebe, prošapta ona nevidljivom mladiću i već trenutak kasnije, čvrsto je spavala, dok su senke noći plesale naokolo.

Prethodne delove “WannabeLand” bajke možete pročitati ovde.


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”

Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je blogaSvet obojen rečima.

Editors choice