WTF: Ispovest markirane kese

WTF: Ispovest markirane kese

Osećam se kao debil. Vuklja me po Knezu kao da sam dužna da je trpim. Od ulice do sokaka, od butika do kafića. Naslušala sam se njenih tračarenja i problema. Pa ova devojka je toliki smor, da ja nemam reči! Nekoliko puta me je odvela i na fakultet. Užasni ljudi, užasne gužve. Ne mogu više da podnesem to šetkanje. Čini mi se kao da se prilično trošim u tom trčkaranju.

Prolaznici me tu i tamo zakače rukom ili nogom. Nije baš prijatno. Zamisli, kravo jedna, da tebe tako neko vuklja po pozorištima i kulturnim dešavanjima i da te umetnici pipkaju, štipaju i gurkaju. Kako bi se ti osećala?! Pa da, ti ne znaš ni gde je pozorište. Ali zato prva saznaš za rasprodaje i akcije pa brže-bolje hitaš u tržni centar ne bi li nešto propustila. Kao da nešto kupuješ! I hajde da ideš sama, pa da me baš briga, nego bez izuzetka povedeš mene. Kao da mene zanima šta je trenutno in.

SLika1 wtfff WTF: Ispovest markirane kese

Ja sam u sredini, sa desne strane je moja drugarica, a sa leve moja sestra (Fotka iz Milana)

Vidim tu i tamo neku mučenicu kao što sam ja. I nju neke tako devojčure vodaju po buticima, fakultetima i ostalim glupavim mestima. Ne stignemo u prolazu da razmenimo ni po koju reč. Samo nemi S.O.S. pogled.

U gradskom prevozu me takođe jašu. I hajde samo da jašu, nego i penzioneri bazde pa me svojim masnim rukama tu i tamo dotaknu. FUJ! Baš ne volim ovaj Beograd. Otkad sam se doselila, osećam se kao vanzemaljac. A nekada sam živela u prelepom Milanu. Tačnije u otmenoj prodavnici u samom centru. Viđala sam samo uglađenu gospodu i naparfemisane gospođe. Svakodnevno posmatrala kako džentlmeni svojim damicama kupuju otmene torbe, a ljubavnicama seksi spavaćice.

Uživala sam. Sve dok me jednog dana prodavačica nije skinula sa rafa i u mene smestila svilenu košulju. U ruci me je držala veoma doterana gospođa. Naredna dva meseca živela sam u njenom prostranom stanu, na polici. Prašina me ubijala. Sve dok jednog dana nisu došli gospođini rođaci iz Srbije. Bili su opčinjeni italijanskom kuhinjom, a posebno modom. Danima su pričali o tome šta su videli i gde su se slikali. Smarači.

Moja sudbina pada u njihove ruke onog momenta kada moja lepa gospođa rešava da u mene spakuje poklone za njihove tinejdžere. Pa zar sam posle preskupe svilene košulje spala na čiz-kejkove, magnete za frižider i čokolade?!

Put do Srbije bio je dug. Oka nisam sklopila. Nova vlasnica ponosno me je držala ispred sebe, a svi putnici su me posmatrali sa nekom vrstom divljenja. Jako čudno. Međutim, najveće oduševljenje iskazala je ova seljančura koja me sada voda po Knezu i svim mestima koja me toliko nerviraju. Od tada sam njena prikolica, prilepak i šta sve ne. Svi me gledaju, svi me dotaknu. Jebem ti ja ovakav život!

Volela bih da sam plastična kesa iz marketa. Da sveta vidim od kase do kuće i da onda završim u kontejneru. To je bolji život.

Izvor fotografija: img.tootoo.com

Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.


Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.