Još deset minuta do kraja radnog vremena. Napustiću ovu zagušljivu kancelariju i mrak će me odvući u vikend. Gde bih mogla večeras da idem?! Klub ili kafana, klub ili kafana ili pijanka gajbi?!

Sistemom eliminacije na putu do kuće dolazim do ideje da odem u kafanu. Međutim, osim štikletina i 100 grama pudera, moraću još malo da se pripremim za izlazak. Svraćam u prvi market i kupujem ono što će da me pripremi za izlazak bolje od bilo koje haljine ili parfema. Hm, na kom li je rafu? Mora da su ga premestili. Aha! Evo ga! Limenka, dve, tri – dosta! Taman toliko da me opusti i osmeli da se popnem na nove vrtoglave potpetice. Valjda neću pasti. 

Sada kada je prvoklasno minhensko pivce u mojoj kesi, a ja na putu do kuće, mogu polako da mozgam šta ću obući. Mora biti seksi i mora biti prefinjeno. Bledoroze haljina završiće posao, zatim bež lakovane cipelice, bež clutch tašnica, biserne minđuše, a od kose bih mogla da napravim jednu divnu, bogatu punđu!

Posle tuširanja – skok do kompa. Dok se ne zavrti neka dobra stvar, ne mogu da započnem spremanje. Pošto sam odlučila šta ću od krpica, na red dolazi šminkanje. Za trep-trep efekat, tu su veštačke trepavice. Ne samo da se njima postiže maksimalni glam momenat, već se ne maltretiram iscrtavanjem savršenih linija ajlajnerom i ne uništavam trepavice slojevima maskare. Nabacim onu gramažu pudera, čisto da se umatiram. To radim ovom tehnikom: namažem kapke, pa gutljaj, namažem čelo, pa dva gutljaja, ostatak lica, pa gutljaj. Nameštanje frizure sprovodim u istom maniru. Već kada obuvam cipelice – valjano se zaljuljam. 

Posedim tako malo, poslušam još neki hit. U jednom trenutku zaigram ispred ogledala. Kada dođe vreme za polazak – već me prilično uhvatilo. Nanošenje ruža nikako ne ostavljam za taksi, da mi se isti ne bi našao na zubima kada uđem u kafanu.  

Taksista je dobar čovek. Odmah smo se raspričali, a iz nekog čudnog razloga ispričala sam mu neke intimnije detalje iz mog života. Auh, već alkohol priča iz mene! Uz odmeravanje mojih nogu pri izlasku iz auta i jednim sportskim pozdravom, daje mi specijalan popust. “Hvala, brate”, rekoh mu.

Slika118 WTF: Ja sam dama

Aha, važi! Sva mi je prefinjena, a u torbi uštekana flaša vinjaka

U kafani raznorazni i raznorazne. Igra se, dimčuga svuda okolo, a ja ženstvenim hodom idem do stola za kojim je moja ekipa. Trep-trep i baš sam fina. Niko i ne zna da sam se već napila. Elegantno vadim cigaretu iz torbice i još elegantnije iz ekipe iskače ruka sa upaljačem. Blagi smešak i klimanje glavom u znak zahvalnosti.

Naručujem viski sa dve kocke leda. Gustiram ga i držim se za sto. Monalizin osmeh ne silazi mi sa lica. Izgledam nekako zadovoljno, odmereno. Da nekoga sad u masi pitaš ko je ona i šta radi, sigurna sam da bi ti rekao da sam neka odlikašica iz fine kuće, koja je pravo sa porodične večere došla u kafanu i, eto, ne snalazi se baš najbolje. Verovatno joj je dosadno i otići će odavde kroz sat vremena.

Kada prođe dvojka, svi oni ostaju iznenađeni: fina devojka nalazi se na stolu, baca čaše i veseli se. Muzika dolazi okolo, ona otima mikrofon i peva. Celo društvo zadovoljno pljeska rukama. Opštenarodno veselje!

Nakon cupkanja, desetine popušenih cigareta i ne-smem-da-kažem-koliko čašica viskija, dama izlazi iz kafane zadovoljna, sa sada već malo pritupim osmehom. Korak napred, dva nazad. Sreća pa je društvo u istom fazonu, pa se držimo zajedno. Džaba, kad je ravnoteža majka. Pljas! Još jedne pocepane čarape i izdrljeno koleno kao uspomena na burnu noć. Moraću još pudera za telo da kupim. A sada – pravac na pljesku. Jer ja sam dama.

Izvor fotografija: 4.bp.blogspot.com

Prethodne tekstove iz serijala “WTF” možete pogledati ovde.


Martina Anđelković pola dana živi stvaran život, a pola provodi na društvenim mrežama. Autorka je i voditeljka fiktivnog kulinarskog show-a, fejk plavuša i deda Pajina unuka.

Editors choice