“Dragana, ti si kurva”, izgovorio je to gledajući me pravo u oči.
“Molim?!”, nije mi bilo jasno kako se i zašto maženje od pre deset minuta pretvorilo u vređanje. Niti smo usred perverzne seksualne igre, niti sam bilo šta uradila čime bih izazvala te reči.
“Ne pravi se luda. Sve znam. Sve sam video!”, bio je uporno-nesiguran, a ja sam počela da po moždanim folderima prebiram ne bih li shvatila zbog čega me tako naziva i šta sam ikada uradila da zaslužim tu etiketu.
“Vidi, ovako… Ne možeš ti od mene da praviš majmuna… A ja sam ti sve dao. Zaljubio sam se. Nisam ja tamo neka budala – shvati to!”, povisio je ton, a ja kao pala sa Marsa.
“Ama, čoveče, o čemu ti pričaaaš?!! Ništa te ne razumem?!”
“Slušaj, to što se muvakaš preko četa, hajde nekako i da pređem preko toga, ali ti se i dalje čuješ sa NJIM i dopisujete se i rekla si Jovani da ga još uvek voliš”, besneo je.
E tu sam već progutala knedlu, onu najveću i najgorču. Bivši je još uvek negde bio u mom životu. Ne kao ljubavnik, niti kao dečko-povratnik, već kao prethodna luka koje sam se sa nostalogijom sećala. Nisam htela da budem opet sa njim, ali sam ga volela. Ne kao dečka, već kao nekog sa kim sam prošla dosta toga, što sa ovim, koji je ne znam ni ja odakle saznao za moja osećanja, nikada neću ni delić. A Jovana, toj veštici ću kosu da počupam!
