Meni su muškarčine otvorile oči. Ali ne one muškarčine koje dane provode u teretani, već glumci iz predstave “Muškarčine”, tačnije iz kreativnog centra E8. Na premijeru sam krenula bez ikakvih očekivanja (čak uz izjavu: “Ma, opet nešto eksperimentalno”), a ono što se u narednih osamdeset minuta odvijalo pred mojim očima promenilo mi je sliku o muškarcima u Srbiji i džentlmenstvu koje stremi da se probije kroz guste testosteronske krošnje.
Sve žene će se složiti da su bicepsi obavezni kod muškarčine
Zaključila sam: muškarci u Srbiji takvi su jer društvo to od njih očekuje. Pljuje se, psuje se, tuče se jer da je drugačije, muškarac ne bi bio muškarac. Oni se tipičnim ponašanjem samo uklapaju u društveno prihvatljivi milje; pokazuju snagu razbijanjem flaše o glavu, navijaju za svoj tim i mrze suparnički, prema ženama su Balkanci samo u muškom društvu. Ako slučajno pokažu emocije pred ortacima, oni su u najmanju ruku piiiii! Zato je lakše emocije pretvoriti u bunt, psovke i udarce.
Muškarčine u Srbiji su ustvari glumci. Posle prvih dobijenih batina oni upadaju u tu mačo ulogu. Prestaju da slušaju sebe i trude se da postanu dobri frajeri, šmekeri, švalerčine.
