Blue eye Za jednog plavog

Plavo, kao zid moje sobe, moj jastuk, zavesa … Oko mene sve je plavo…

Sa mog prozora vidi se reka. Mirna i plava kao svod iznad nje. Moj pogled često luta u tom pravcu. Sada, i sve češće, iz tih plavih dubina izranjaju jedne oči. Talasi i virovi pokušavaju da saznaju ko mi je to u mislima, a u stvari ne znam ni ja. Oni se javljaju sasvim slučajno i ja ih gledam sve dok neki vir ne pomuti jasnu sliku i vrati mi moje misli.

Ne znam kako sam zavolela tu boju, ali nesvesno, sve što me okružuje pretvarala sam u tu dragu nijansu. Ja sam u butiku od bezbroj džempera, izabrala baš onaj plavi.

Često gledam u nebo. Od oblaka pravim sebi drage likove, stvari. Slažem ih kao puzle koje sam sastavljala kao mala, samo je sa oblacima lakše. Konstruišem ih po svojoj volji. Deo po deo, puzla po puzla; kad dođem do kraja, neko me prekine ili mi nestane delova, i nikada ih ne završim, svaki put moram ispočetka …

A onda, noseći baš onaj plavi džemper i gledajući te, primetila sam tvoje oči. Shvatila sam da sam njih slagala od oblaka, da su one izranjale iz dubine reke, onako najlepše i plave.

Htedoh da ti se obratim, ali se uplaših da me opet neko ne prekine… pa bih morala sve ispočetka. I tako posustah, i ne otkrih tajnu tog plavetnila.

Možda jednog dana ponovo pokušam, a do tada i dalje nosim plavi džemper. Pa, možda se i sretnemo, ali nemoj se začuditi ako ponekad promenim boju. Znam da ćeš me prepoznati. Uvek sam nosila tugu u smeđim očima zbog jednih plavih što ih ne vole.


Milica Denić je PR menadžer, fotograf, dežurni serviser kompjutera u komšiluku i nepopravljiva kupoholičarka. Voli svoj alter ego, leto, country muziku, filmove, RPG igrice i jacobs 3 u 1. Trabunja o raznim temama na svom blogu. Njen moto je “In omnia paratus”.

Editors choice