I ko te ne zna, zlatom bi te platio. Znam te puško, dok si pištolj bila. Ma, znam te kako dišeš.
Reklo bi se da ove poslovice ne govore ni malo laskavo o onome koga poznajemo u dušu. Jer obično govore o našim bivšim ljubavima. O onima koje smo zavoleli, upoznali, nastavili da ih volimo uprkos tome što ih poznajemo i sa kojima smo udarili u zid, koju god granicu i prepreku da smo hteli da srušimo i prevaziđemo.
Ljudi se ne menjaju. Oni samo sve više postaju ono što jesu.
Ako smo bili naporni, sitničavi, zahtevni, kritičari, isleđivači, ljubomorni, dosadni, neodlučni, hladni, mračni, surovi, ćutljivi, distancirani, prostaci, nasilnici, zavisnici, lažovi, hvalisavci, prevrtljivci, verovatno ćemo sve više biti takvi. Možda će nas iskustvo naučiti da se malo bolje kontolišemo, ali ta kontrola će raditi samo u interakciji sa onima koji nas ne poznaju i kod kojih imamo šanse da se prikažemo u najboljem svetlu. Da zablistamo onim delovima, koji nikad nisu bili problem. Da šarmiramo. Da se povežemo i pokažemo empatiju. Da budemo zainteresovani, nežni i strasni. Da uočimo tačno ono zbog čega se nekome najviše sviđamo i da ga time obrlatimo. A to je lako, jer taj nema pojma s kim ima posla.
Jedna od onih doskočica na Fejsbuku, koje umeju da budu baš duhovite, kaže nešto kao lako je smuvati neku koja te ne zna, čik smuvaj bivšu, koja zna da si kreten.
A ipak, bivši se pojavljuju u našim životima. Koliko da ustanovimo da se i dalje znamo u dušu. Možda ćemo neko vreme biti u bezbrižnoj zabludi, ako se bivši pojavi posle 20 godina. Kad smo ga već zaboravili, a on se u međuvremenu izgradio. A sasvim sigurno se i razgoropadio, samo se izučio i išlifovao, pa se bolje krije.
Oni bivši, što su bili miroljubivi, dobri ljudi, vredni, posvećeni, radosni i prijatni, oni nam se neće pojaviti. Jer su srećno oženjeni.
Opaki bivši, one zle pare, oni će se pojaviti. I pokušati da se prodaju kao zlata vredni, iako znamo kako dišu. Računaće na to da smo i mi postale sve više ono što smo bile dok ih se nekako nismo oslobodile. Naivne, tolerantne, popustljive, meke i sklone da ublažavaju udarce. Ali oni zaboravljaju najvažniji sastojak te ljigavštine. Bile smo zaljubljene. Volele smo ih. Patile smo zbog njih. I nekako smo ih se oslobodile.
Oni ne poznaju snagu ljubavi, jer su se uvek oslanjali na manipulaciju. Nemaju pojma da je ljubav sposobna da nas provede kroz pakao i izvede na drugu stranu sa osećanjem zahvalnosti. Što smo preživele. Što smo bile bolesne i izlečile se. I dobro zapamtile kako je to kad boluješ od toga što nisi svoj, jer pripadaš nekome ko takođe nije svoj.
Drugoga voli, što reče Bora Čorba. (Koga znamo k’o zlu paru, ali, hit je hit)
