Zajedno do kraja

Zajedno do kraja

Koliko se dugo nismo videli. Znam, preterujem, u pitanju je par dana, ali meni se čini kao čitava večnost. Iako ti to nisam rekla, nedostajao si mi jako. Svaki novi dan bio je dan u kome sam se budila sa mislima o tebi. Svako veče pred snove znala sam da zamislim samo jedan lik. Tvoj. I bilo bi mi dovoljno da mirno zaspim. Možda je glupo što nikada nisam skupila dovoljno hrabrosti da ti to kažem direktno. Možda sam ja samo jedno razmaženo derište naviknuto da se igra po njenim pravilima. A pravilo je da ti predvidiš svaku moju želju i san. Znam da tražim previše. U svakom slučaju ti nisi jedan od takvih. Nisi osoba koja će ćutke klimati glavom, koja će mi skinuti zvezde sa neba i nazvati neku mojim imenom. A volela bih da jesi. Volela bih da ti je dovoljno stalo do mene toliko dovoljno da bi zbog mene skinuo ne jednu zvezdu, već čitavo zvezdano nebo. Ja nisam spremna da se toga odreknem, ti nisi spreman to da mi pružiš. Možda mi nismo jedno za drugo?

foto50 Zajedno do kraja

Zajedno... to je sve

Možda oni naši planovi za budućnost neće biti ostvareni. Mada, kada bolje razmislim, to su tvoji planovi, ja ih samo konstantno bojkotujem. Ti imaš potpuno drugačije viđenje mene kao osobe. Nervira te što ću se baviti novinarstvom i govoriš kako nemam ja taj osmeh za uvlačenje nekome u bulju, kako me ne vidiš da u petnaesticama jurcam po gradu u potrazi za dobrom pričom, kako već znaš moj odgovor na pitanje šta bih izabrala: karijeru ili porodicu? Jebi ga, možda sam previše luda, otkačena i neuhvatljiva za tebe. Možda smo dva različita sveta, možda ne živimo iste snove, ali znam da se i pored svega toga razumemo. Nije ni da sam ja oduševljena tvojim zanimanjem, veruj da ni meni nije lako kada te zamislim okruženog svim tim mladim, lepim ženama arhitektama, ali izdržavam. I svi ti tvoji poslovni sastanci na Adi koji traju do ponoći čine da se javi crv sumnje. Pa opet pređem preko toga. Slažemo se bar u tome da onog momenta kada počnemo da strepimo i pitamo se da li smo jedno drugo prevarili, ova veza više neće imati smisla.

Možda ne vidim sebe kraj tebe u budućnosti, možda je takvo osećanje obostrano, ali ti obećavam da ću učiniti sve što je u mojoj moći da sadašnjost u kojoj se nalazimo pretvorim u našu malu bajku. Onu istu za koju si mi rekao da si od prvog trenutka kada si me ugledao znao da sam ja devojka iz nje i da čvrsto verujem u nju. Smisliću neke nove likove za nas, ovi standardni su isuviše jednostavni. I nije bitno ako se ne završi sa “živeli su srećno i zadovoljno do kraja života”. Biće mi dovoljno da znam da smo bar jedan period proveli tako. Ako se ikada i završi moje poglavlje života sa tobom, ne brini, nikada neću na poslednjoj stranici napisati The End. S obzirom na to da mi nikada nismo bili jednostavni i prosečni pisaće To be Continued…


Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.