Stevan Raičković spada u grupu najvećih srpskih pesnika 20. veka. Rođen je 1928. godine u Neresnici u istočnoj Srbiji. Studirao je na Filozofskom fakultetu (grupa za jugoslovenske jezike i književnosti), a zatim radio kao novinar i literarni saradnik. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a do 1980. godine urednik u Izdavačkom preduzeću “Prosveta”.

Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina i harmonija. Objavio je više od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, desetak esejističkih i memoarskih tekstova, i nekoliko knjiga proze. Prvu zbirku, “Detinjstvo”, objavio je 1950.

Prevođen je na više jezika: negova poezija objavljivana je na ruskom, slovačkom, bugarskom, češkom, poljskom, mađarskom, makedonskom i slovenačkom. U svom stvaralaštvu Raičković je napuštao poeziju i prihvatao se proze, ali uvek je i svuda potvrđivao očitu istinu: da je bio i ostao – pesnik. Umro je u svojoj 79. godini.

“Zapisi o crnom Vladimiru” naziv je zbirke pesama koja je nastala u toku pesnikovog boravka u bolnici, gde se susreo sa Vladimirom. Vladimir je bio teško oboleli zemljoradnik koji je želeo pesmu o sebi, trag da je nekada postojao. Umiranje u saznanju da će njegov mali život biti zapamćen bilo je jedino što je olakšavalo bolesničku muku.

Ovo je ciklus pesama o čoveku i njegovoj sudbini zatvorenoj u četiri bolnička zida; o skrivenim razmišljanjima, nadanjima i željama. Raičković se u svom klasičnom i tradicionalnom stilu upustio u poetičnu interpretaciju viđenja zemljoradnika koga je bolest nemilosrdno gutala. Pesnikov trud ogleda se u tome da čitaocima što bolje približi sliku bolesnog Ciganina Vladimira, kome su iskrena nadanja zaronila u truli bolnički madrac. Opevani junak zatražio je poetsku imaginaciju “umesto pilula, kapi, on hoće pesmu o tome kako pati”.

Tužna molba bolesnika i njegova sudbina navela je pesnika da u nizu stihova dočara atmosferu bolničke sobe. Ciklus o Vladimiru sastavljen je od deset zapisa: pesama, takozvanih fragmenata i varijacija. Pesnik započinje podnaslovom “Umesto fusnote”, u kome objašnjava šta ga navodi na zapise, a završava tekstom “Bez epiloga”, koji sadrži opis njegovog doživljaja.

Osobenosti pesničkog prostora i osećanja sveta u poeziji Stevana Raičkovića pre svega su izraz osobenosti njegovog pesničkog temperamenta i psihološkog određivanja njegove lirike. Teško je postaviti granicu između Raičkovićevog osećanja pesme i osećanja sveta. Ovaj ciklus pesama uspeva da probudi emocije, i oštro se oseća ta pesnikova harmonija između spoljnog sveta i subjektivnog doživljaja. To je razlog zbog kojeg Raičković može biti svrstan u niz onih pesnika koji donose liriku ljudske patnje.

Ako ovu poeziju pročitate letimično, može vam se učiniti lepom i jednostavnom. Međutim, ova umetnička tvorevina ima mnogo složeniju dimenziju značenja no što se čini. Toliko je slojevita da nekom površnom čitaocu sve izmiče iz vida. Jedan sloj podrazumeva realistički vid, a drugi fantastičan i dubinski. Kroz stihove on sugeriše atmosferu određenog perioda seoskog življenja, dok se pored toga služi epitetima koji slikaju opipljivost i snagu. Prirodu ovog odnosa određuje realistični sloj koji za zadatak ima da “osenči” onoj drugi, fantastični sloj pesme. Na taj način postiže se jedan osoben umetnički efekat, koji je po pravilu prisutan u svim pesmama visokih umetničkih dometa. Raičkovićeva oblikovana pesnička tvorevina ima isti melodijski i ritmički sklop i gotovo istu plastičnost i sugestivnost u slikovitosti. Svrha ovog tumačenja je samo u tome da se oduži makar deo jednog starog “intelektualnog” duga prema poeziji i prema pesniku lično.

Cikus pesama o Vladimiru nije za one bez strpljenja. Oni koji vole poeziju razumeće nužnost njenog analiziranja, Raičkovićeva lirika prava je vežba za to.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)

Editors choice