Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

“When you believe in a thing, believe in it all the way, implicitly and unquestionably.”

Walt Disney

…I mi smo verovali. U baš svašta, valjda… U Deda Mrazove, u Nedođije, u prinčeve, uspavane princeze, srećne krajeve. Neki od snova u koje smo verovali su se izgubili usput, ali recimo baš taj, o srećnim krajevima, ostao je manje–više stalno prisutan, da podseća. Nesumnjivo, Diznijevi (Walt Disney) crtani i animirani filmovi potkrepljivali su veru u to da svaka priča nužno ima srećan kraj.

Ipak, koliko je Diznijeva životna priča imala srećan kraj? Ili srećan početak? Možda je potencijalno nesrećna životna priča nadomeštana uvek srećnim epilogom u animiranom svetu u kom je mogao da oživi svaku fantaziju? Ili je prenošenje realnosti u svet fantazije činilo da se i sama stvarnost čini manje stvarnom?

Tek ako pogledamo Diznijeve priče iz drugog ugla, primetićemo kako u njima gotovo nikad ne postoji element “srećne prodice”:

Tarzan je odrastao bez roditelja, odgojen od strane majmuna u džungli, Mogli takođe, Anastasija je izgubila svoju porodicu u ratu, pa je ostala sama u domu, Arijel je takođe živela bez majke, samo sa ocem…

foto11 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Da li je element nesrećne porodične priče u Diznijevim animiranim filmovima samo još jedna slučajnost?

U većini Diznijevih priča, posebno interesntnom se čini uloga majke. No, krenimo od početka i prisetimo se Diznijevih crtanih i animiranih filmova u kojima imamo odsustvo majčinske figure:

  • “Pinokio” (“Pinocchio”)
  • “Petar Pan” (“Peter Pan”)
  • “Aladin” (“Aladdin”)
  • “Pokahontas” (“Pocahontas”)
  • “Lepotica i zver” (“Beauty and the Beast”)
  • “Oliver i kompanija” (“Oliver & Company”)

U “Aladinu”, Džesmin (Jasmine) je ta koja nema majku, što je slučaj i sa Bel (Belle) u “Lepotica i zver”, dok već u “Petru Panu” nailzimo na bizarno upadljiv momenat žudnje za detinjstvom: Nedođiju – kao zemlju večitog detinjstva s jedne strane, a sa druge – Vendi (Wendy) i njenu braću koji žive u porodici u kojoj im je pas dadilja. Kasnije, Vendi dečacima sa ostrva postaje kao majka, i stižemo do gotovo vilinski blage majčinske uloge, za kojom se, kako ćemo nadalje videti, čini da je Dizni upravo i žudeo.

Ipak, umesto takvog majčinskog modela, češće smo nailazili na maćehu. Evo crtanih u kojim je baš to bio slučaj:

  • “Snežana i sedam patuljaka” (“Snow White and the Seven Dwarfs”)
  • “Pepeljuga” (“Cinderella”)
foto21 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Diznijeva produkcija prepuna je adaptiranih narodnih priča i bajki u kojima ne postoji majčinska figura

foto31 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Zlu maćehu gledali smo u "Pepljugi" i "Snežani i sedam patuljaka"

U “Snežani i sedam patuljaka”, kao u prvom izuzetnom popularnom Diznijevom crtanom i animiranom filmu, Snežana (Snow White) ima zlu maćehu koja je ljubomorna na njenu lepotu, a sličan slučaj je i sa Pepeljugom (Cinderella), prepuštenoj na milost i nemilost maćehi i zlim sestrama. U “Pepljugi”, kao i u “Pinokiju”, kao značajna uloga pojavljuje se i dobra vila. Možemo pretpostaviti i da je Diznijeva potreba za dobrim vilama u crtanim filmovima istovremeno deo njegove potrebe za toplom, majčinskom ulogom. Setite se dobrih vila koje smo u njegovim crtanima imali. Svaka od njih (posebno tri dobre vile u “Uspavanoj lepotici” (“Sleeping Beauty”)) bila je istinski topla i brižna, na način na koji je malo koja ženska figura osim glavne, u njima bila predstavljena.

foto42 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Čini se da je Diznijevim dobrim vilama pripadala ona uloga koju nije namenjivao majkama

Nasuprot simpatičnim vilama, Dizni je u animiranim i crtanim filmovima često imao potresne priče u kojima bi majka nekog od glavnih junaka bila ubijena ili zarobljena, kao što je slučaj u sledećima:

  • “Dambo” (“Dumbo”)
  • “Bambi” (“Bambi”)
  • “Knjiga o džungli” (“The Jungle Book”)
  • “Tarzan” (“Tarzan”)
  • “Mala sirena”  (“The Little Mermaid”)
  • “Zvonar Bogorodicne crkve” (“The Hunchback of Notre Dame”)
  • “Lisica i pas” (“The Fox and the Hound”)

Priče u kojima je majka ubijena ili oteta zapravo daju ono najdirljivije od Diznijevih crtanih, te na ovo možemo gledati i prosto kao na njegov način da gledaoca, uslovno rečeno, zadrži duboko u priči, što emotivnije je proživljavajući. Sa druge strane, u ovim animiranim i crtanim filmovima, naći ćemo zanimljivu sponu: odsustvo očinske figure ili predominantnu očinsku figuru (kao što je slučaj u “Maloj sireni”).

foto51 Zašto Dizni nije voleo roditelje? (1. deo)

Diznijevi crtani filmovi u kojima bi majka nekog od glavnih junaka bila ubijena ili zarobljena činili su priču posebno potresnom i emocionalno nabijenom


Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.