Ranjivost ide uz ljudskost. Data nam je na rođenju – ljudska mladunčad su najzavisnija i najsporije se razvijaju i odvajaju od majčinog staranja u odnosu na sve ostale sisare. Mače će sasvim lepo napredovati ako ga usvoji mama svinja, ali ljudsko mladunče može da napreduje samo među svojom vrstom. Ono mora da razvije odbrambene mehanizme koji su unapređeni instinkti, prilagođeni opstanku u društvu, dominantnoj kulturi i zajednici. Ranjivost nam ostaje celog života, samo se menja broj i čvrstina oklopa u koje je oblačimo i zidova kojima nastojimo da je zaštitimo.
Zamislite da svi poskidamo svoje oklope i porušimo zidove – kakvi bismo bili? Kako bismo komunicirali? Funkcionisali?
