Zaljubimo se u nešto što vidimo u njemu, a to je obično potencijal, koji on nikada neće razviti. Mi vidimo da može, svi vide da on ima nešto u sebi, ali njemu je to dovoljno – sasvim dobro mu služi da osvaja žene, stiče prijateljstva, da bude svima simpatičan i drag.
Taj potencijal, taj talenat, ta energija, ostaju takvi kakvi su, nedorečeni, nedorađeni, zakržljali – a on je jedini koji to ne vidi. Njemu je dobro, njemu je udobno. I tu je kraj njegovih dometa. Možda on ima divne snove i gomilu ideja, ali ni malo volje i istrajnosti da ih realizuje.
On je stalno na tragu nečeg velikog i videće svi koji u njega sumnjaju, kako će ih jednog dana iznenaditi. Ali jedan po jedan, dani prolaze, dečko koji obećava i dalje zamišlja da će doći njegovih pet minuta i ne primećuje da odavno više nije dečko.
Jedino je izvesno da ćete jednog dana shvatiti da vaš dečko puca u prazno i da ga uzalud ohrabrujete i gurate i verujete u njegov potencijal. Ne treba njemu vaša podrška, jer to je samo još jedna od dobrobiti zone komfora, zbog koje mu ne pada na pamet da se makne odatle.
