Zato su danas devojke ljute

Zato su danas devojke ljute

U poslednje vreme muškarce sve više muči jedno pitanje: zašto su danas devojke ljute? Pošto nikako sami da reše rebus, dala sam sebi za pravo da im pružim pomoć prijatelja, i odgonetnem situaciju, par saveta u nadi da će se muško – ženski odnosi popraviti. Da napomenem da govorim samo u ime dobrih devojaka koje su igrom slučaja okarakterisane kao ljute, uobražene, isfolirane, napucane ili koji god da vam se izraz najviše dopada. Za one koje to stvarno jesu i misle da će time nešto postići, nemam opravdanje.

ddddd Zato su danas devojke ljute

Priđi, priđi mi – Poštujem devojke koje prilaze muškarcima, svaka čast za hrabrost. Ali takvih nema mnogo. Neke devojke su konzervativne, neke povučene, nekima ne da ponos, a neke se plaše da to urade. Zbog toga one koje ne prilaze, šalju drugarice ili jednostavno pokušavaju na neki način da vam stave do znanja da im se sviđate. Ako nešto mrzimo to je kad mi gledamo nekog dečka i on gleda u nas, i eto tako se gledamo dok neko ne krene kući. Šta je to s vama, dragi dečaci? Strah ili ponos? U svakom slučaju sram vas bilo! Pokušajte, ko zna, možda se iz nekog takvog susreta rodi velika ljubav ili sjajno prijateljstvo. Uostalom, više ne pitam ljude gde su se upoznali, jer uvek dobijam isti odgovor: preko prijatelja. Razočarana sam, nemate ni malo mašte. Postoji mnogo mesta i načina da se upoznate sa nekim. I molim vas bez ’zašto dama sedi sama’ i ostalih izlizanih fora. Uključite mozak. I skupite hrabrost, da ne budem vulgarna.

Hoće, neće, hoće, neće – u startu nam jasno stavite do znanja šta želite. Veza, kombinacija, ništa. Džaba nam šaljete signale, kakvi god da su u stanju smo da svojim komplikovanim analiziranjem svega, čak i one najočiglednije pogrešno protumačimo. Volimo da čitamo misli, ali ne znamo. I tako ste se nesvesno upleli u latinoameričku sapunicu i posle vam je đavo kriv što mi dramimo.

“Ne” isto znači na svakom jeziku – Ako vas odbijemo lepo, ne znači da treba da nas davite dok ne promenimo mišljanje. Potrudile smo se da budemo ljubazne i da vas odbijemo na fin način, nemojte testirati naše strpljenje koje je kao tempirana bomba. Kad vas vratimo gde vam je mesto, vi ćete da pričate koješta ružno o nama. I posle se pitate zašto smo ljute.

Alergija na nepoštovanje i neiskrenost – od ovoga boluju sve devojke. Simptomi po kojima ćete to primetiti: osip na telu, crvena kao rak u licu, para na uši. Mi nismo lutke na navijanje, niti kućne pomoćnice, niti vaša svojina, i ne možete da se ponašate kako vam padne na pamet. Mi smo ljudska bića sa osećanjima. Ako znate lepo da se ophodite prema nama, sve ćete dobiti. Ako ne, skupo ćete platiti. Pa vi izaberite. A nepoštovanje i neiskrenost se posebno kažnjavaju.

I muškarci i žene su podjednako krivi zbog iskrivljenih vrednosti, shvatanja, odnosa. Devojke koje uskaču muškarcima u krilo su dovele do toga da muškarac više ne mora da se trudi oko neke devojke koja želi vezu i postavlja pravila, kad može da bude sa onom kod koje je sve dozvoljeno. Muškarci koji su se loše poneli prema nekim devojkama doveli su do toga da one zbog frustracija postaju prave kučke, pa kako onda da ne kažu “same ste zato što ste nadrkane” i slično.

Ima još mnogo stvari zbog kojih su danas devojke ljute, ali da ne dužim priču, poenta je tu. Činjenica je da ne možemo jedni bez drugih. Pa hajde onda da se svi potrudimo da budemo bolji, i da živimo srećno do kraja života.


Milena Đokić je student žurnalistike, ali bi volela da se bavi odnosima s javnošću. Dete u duši, obožava crtane filmove i društvene igre. Slobodno vreme provodi sa dragim ljudima, i svojim hobijima fotografijom i učenjem stranih jezika. Večiti optimista, iako joj je inspiracija za pisanje češće surova realnost. Ima dva cilja: da proputuje svet i da napiše knjigu. ”Sada znam šta je to što čoveka čini imbecilom, to je njegova nemoć da sledi čak i savete koje daje sam sebi” Vilijam Fokner