Zavisničko ponašanje

Zavisničko ponašanje

Uvek okružen haosom. Tačnije, oko njega je  kamara raznih papira, olovaka, sitnijih kompjuterskih delova, potrošnog materijala i još kojekakvog đubreta od koga se vrlo teško odvaja. Ima neki urođeni strah da će mu nešto od toga zatrebati onog momenta kada se toga i definitivno reši. Iako će mnogi pomisliti da je prosto rečeno lenj, ali ne, nije (samo) to. Iz istog razloga su mu i particije na hardu uvek 98 do 99 posto pune. Greota da briše, a ‘leba ne traži.

Ipak, povremeno, reši da raspremi krš, bude uredno par dana, ali onda se sve vrati na staro i opet bude lepo, njemu bar. Ali, sve je ovo manje–više normalno ponašanje (za njega), kao da vi nemate neki svoj mali OCD? Ima, međutim, jedna stvar koju  vrlo retko radi. A i kada je radi to je  zato što pređe  granicu, ali kada dođe dotle zna da nema natrag. Zbog toga granica nije klasična, već neka teža, veća, komplikovanija i ružnija, po njegovom mišljenju.

U pitanju su inbox i outbox. Na telefonu i na mailu. Njih nikada ne briše. Kao mrav skuplja svaki SMS i mail koji mu nešto znače i drži ih uvek  na oku, da slučajno neki ne bi pomislio da se odvoji od grupe i nestane u zaboravu. Ali kada sve padne u vodu i kada se dođe do one tačke u kojoj zna da više ništa nema, onda izbriše i ova dva foldera. Svaka poruka prožeta isčekivanjem, protkana nadom, pomešana ushićenjem, ispunjena željom, obmotana radošću i taknuta neizvesnošću nestane posle nekoliko klikova. I nema natrag.

548789 102212513300555 557795228 n1 Zavisničko ponašanje

Uvek se trudim da iz svake situacije izvučem neku pouku za budućnost...

Pre nekoliko dana je  izbrisao inbox i outbox na mobilnom telefonu, konačno, a i nije mu trebalo mnogo ovaj put, samo mesec i neki dan da se odluči na taj korak. Ne znam tačno zašto, ali pretpostavljam da je ušao u petu fazu Kübler-Ross-ovog modela mada me ne bi iznenadio da je i dalje na drugoj stepenici i da je ovo samo bledi pokušaj unapred izgubljene borbe. U stvari, neću ni da se opterećujem razmišljanjem, uvek se trudim da iz svake situacije izvučem neku pouku za budućnost, ali ovaj put mi se ono što treba da naučim nimalo ne sviđa… Opet… Život je čudo, to svi znamo?

Kao što i on zna da laže samog sebe. Nije izbrisao. Samo sklonio daleko od očiju u tamnicu nekog namerno zaturenog kompjuterskog foldera. Jednom će se sve ponovo vratiti. Tada će se smejati čitajući jalove umne bravure naivnog umetnika.

Etape njegovog života oivičene su brisanjem svih poruka u inboxu i outboxu. Jedna se završi, druga počne. To je valjda život?


Lutka Lutka Bgd– Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!