Da li je uopšte bitno da imaš fakultet da bi bio uspešan? Šta danas znači imati diplomu? Treba pitati hiljade diplomiranih inženjera, doktora, ili menadžera koji ovih dana čekaju na posao – da li im se isplatilo studiranje?
U državi koju vode nestručni ljudi, da li je normalno tražiti od sekretarice da ima doktorat? I kada završiš fakultet posle pet, deset godina, opet nije dovoljno da bi se zaposlio na početnu poziciju. I onda ti treba iskustvo. Dok sam radio u agenciji za zapošljavanje, pojavljivale su se biografije sa iskustvom : “Dve godine iskustva u traženju posla“ ili “Pohađao seminar: Kako najlakše do posla (2005. godina)“. Ono što je bilo zajedničko za sve ljude koji su tek završili fakultet je bilo to da su svi bili sigurni kako će neko da ih odmah primi na odgovornu poziciju i da im platu koju oni očekuju. Zbog čega? Po kojoj osnovi? Za veliku većinu profesija, diploma fakulteta je korisna kao i znanje pecanja. Kada počnete da radite, shvatite da sve što su vas učili na fakultetu nije tačno i da vam treba vreme dok se ne uhodate u posao. To što ste bubali kao papagaji i ponavljali pred profesorom koji vam ne zna ni ime, osim ako mu se ne pojavite polugola ili sa debelom kovertom, ne možete da iskoristite na poslu. U normalnim firmama ili vrediš, pa te iskorišćavaju, ili budeš smenjen.
Fakultetska diploma ne izaziva isto divljenje kod budućeg poslodavca kao i kod rodbine. U to budite sigurni. Ono što je važno jesu vaše osobine, talenat, znanja stranih jezika i inteligencija. Osobine će vas usmeriti ka vrsti posla koja vama najviše odgovara, a znanje jezika i talenat se stiču vežbom. Sad opet moram da vas rastužim: većina školica stranih jezika vas uči kako da poručite hranu ili da pitate “Koliko košta ova haljina?“ i za to uzima lepe pare od mame i tate, a vi se super zabavljate i divite svojem znanju. Slažete se da to nije dovoljno ukoliko hoćete da se bavite međunarodnom trgovinom, ili da imate normalan poslovni razgovor sa nekim ko je stariji od 10 godina? Utoliko preispitajte sebe kada pišete biografiju i znanje stranih jezika. Prijateljski savet: više se bavite sajtom LinkedIn, umesto Facebook. Ako ste već zavisnik od socijalnih mreža, onda koristite nešto što može i da vam pomogne poslovno.
U Srbiji trenutno hara bolest zvana “praksa”. To je jedna gadna bolest koja iskorišćava mlade ljude da rade posao koji mrzi zaposlene da obavljaju, a za koji su plaćeni. Tu se ne stiče nikakvo iskustvo. Mislite da će neko da vam da nešto važno da radite ako zna da ste tek sad završili fakultet i nije izvesno da li ćete ostati u firmi posle prakse? Viđao sam i primere biografija koji su navodili prakse i pisali po pasus o tome. Kada su dolazili na intervju, bilo je očigledno da “nadgledao rad odeljenja nabavke“ znači “stavili su me u ćošak i rekli da ćutim“. Iako podržavam koncept plaćene prakse, to isključivo treba da se radi dok ste na studijama. Ako niste radili dok ste bili na fakultetu, makar jedno vreme, onda ste propustili brzi voz. Ako vam je potrebno da neki levi političar objavi na javnoj televiziji kako je praksa dobra da bi ste se sami angažovali i našli posao, onda nešto tu nije u redu. Unovčite uloženo vreme i aktivirajte svoje kontakte (Jelena sa kojom sam pila i jurila frajere po Ambisu ima taticu koji radi u XYZ firmi), neko sigurno ima neki posao gde biste mogli da steknete iskustvo, pre nego što počnete da jurite karijeru.
Studiranje nije zanimanje, i svako može da nađe povremeni posao za svoj džeparac dok studira. Ljudi će vas više ceniti zbog toga.
Imati vezu ili kontakt za posao, po mom mišljenju uopšte nije nemoralno. Ako te neko zaposli i opravdaš poverenje – svi su srećni, a to možeš i bez diplome. Imao sam dosta primera novih kolega koji bi došli na posao sa toliko teorijskog znanja da vas glava zaboli, i uvek su mislili da su u pravu. Kada je došlo vreme da se radi, svi smo ispravljali njihove greške, i nisu dugo opstajali.
Kada završite fakultet, tek onda počinje posao, do tada je sve bilo praksa.
Arxaios Krucius je džukela mekog srca koji kada je najteže zablista, a kada je dobro nema ga. Nikad zadovoljan, uvek merkurijanskog temperamenta, izgubljen u prevodu i izvan normi. Altruista bez optimizma koji nikada neće ostvariti sve svoje snove, ali će uživati u putovanju. Živi za momente čiste ljubavi i trudi se da ih podeli sa drugom polovinom svoje duše. ” Čini dobro, ne kaj se, čini loše nadaj se “.
