Poenta ovih eksperimenata je da su muškarci potvrdili kako su bolovi užasni i da verovatno ne bi izdržali. Ali, to nije poenta.
Njihovo telo nije dizajnirano za rađanje. Nije pitanje ko je jači pol, ko je hrabriji, ko je izdržljiviji, prilagodljiviji i tome slično. Ne treba ni da se upoređujemo na taj način, a kamoli da se takmičimo. U pokušaju da razumemo jedni druge i da se stavimo u njihovu poziciju, dospećemo do ovakvih eksperimenata, koji su, jelte, rezultat dokonosti.
Humanosti je uvek dovoljno samo da pogleda, ne mora čak ni da razmisli. Ali ako će ovakvi pokušaji doprineti senzibilizaciji na humanost, onda ok.
Osim što se ne radi ni o tome koliko porođaj boli i koliko su žene hrabre.
Radi se samo o tome koliko je čudesno biti žena.
Jer osim što može da preživi porođajne bolove i to više puta u životu, žena može da vam kaže kako je to najlakši deo materinstva. Da, to porađanje i ti bolovi. To je jedno fantastično iskustvo intenzivnog življenja, potpunog prisustva van vremena i prostora, u kome možete da saznate toliko toga što vam obična percepcija ne omogućava. I to je čudesno.
