Ne mogu tačno da se setim sa koliko sam se drumskih razbojnika borio da sačuvam čast jedne ljupke plavokose dame, kada me je zvono upravo pristigle SMS poruke naglo prenulo iz sna tog ranog subotnjeg jutra. Još u bunilu zgrabio sam prokleti telefon. Sat je pokazivao 04:11. Tekst poruke bio je kratak: “krov, za deset minuta.” Međutim, saznanje ko je pošiljalac poruke preseklo me je kao hladan tuš za koji više nije bilo vremena. Deset minuta! Skočio sam iz kreveta i dograbio najbližu odeću. Moram biti na krovu tačno na vreme! Oni nikada ne čekaju! Ako ne budem na krovu u tačno dogovoreno vreme, samo će se okrenuti i otići. Nikada nisu želeli da čekaju, čak ni njega! A znao sam da me on nikada ne bi kontaktirao da nije reč o nečemu zaista važnom. Nije mogao tek tako da pozove nekoga da mu se pridruži na čaju i partiji domina. Postojala su određena pravila koja su sada očigledno prekršena, mada ne prvi put.

Ubrzo sam se našao na krovu zgrade. Tačno na vreme. Stajao sam nakratko obuzet snažnim vetrom, a onda sam osetio iznenadni udarac, kao da me je udario nevidljivi autobus. Sledećeg trenutka sedeo sam u nečemu što bi moglo biti u srodstvu sa zaprežnim putničkim kolima i jurio kroz guste oblake. Jedino što sam mogao da čujem bilo je strujanje vazduha i životinjski uzdasi stvorenja koja su vukla kočije kroz nebo.

Ne znam koliko smo proveli putujući dok nismo počeli da poniremo ka tlu. Znam da mi nimalo nije prijao udar teških kočija o zemlju. Izvukao sam se napolje i našao se pred ogromnom kućom, pred kojom je u snegu do kolena stajao Nobls, predsednik Nezavisnog sindikata Deda Mrazovih patuljaka. Nije izgledao baš najbolje, međutim, kada se uzme u obzir da je bio šef prve, druge i treće smene u fabrici igračaka i usput obavljao poslove Deda Mrazove PR službe, bilo je čudo što je uopšte sposoban da bude u uspravnom položaju.

“Baš si ti drug što si došao”, rekao je dok je u znak pozdrava sa mi je s obe šake stezao desnicu. “Imamo jednu situaciju, znaš, pa velimo da bi nam ti bio od prave pomoći. Nego, ’ajde unutra, čeka te ko na žeravici!”

Kada smo ušli u kuću, Nobls me je poveo kroz dugačak vijugavi hodnik do velike, lepo ukrašene sobe sa tri napadno okićene jelke pod kojima je bilo poređano stotine kutija raznih veličina i boja. Na drugom kraju sobe, pored kamina, nalazilo se nekoliko stolica za ljuljanje, a u jednoj od njih sedeo je Deda Mraz, glavom i kapom, te umakao keks u šolju vrelog čaja. Kada nas je video, ustao je i pozdravio se sa mnom, a zatim nam je pokazao da sednemo u stolice za ljuljanje preko puta njega. Pun čajnik i činija sa keksom stajali su na malom stolu u sredini. Kada nas je poslužio, okrenuo se ka meni i odmah prešao na stvar.

“Da ne okolišam, evo o čemu se radi.”

santa claus12 Ženi nam se Deda Mraz

Deda Mraz traži srodnu dušu

Kada je Deda rekao šta je imao, bio sam oduzet od neverice. “Pa ja… ne znam šta da kažem. Reci mi da li misliš ozbiljno? Ženiš se?”

Nobls je odložio šolju na sto i razmahao se. “Ovo mu je sad il’ nikad, ja da ti kažem! Nije više za momački život. Ne može, bre, više on da vršlja po kući, a ja da za njim čistim i perem! Malo mi je posla u fabriki, nego još i njemu da tancujem! Treba da nađe ženu, da je dovede ovde da žive kao sav normalan narod!”

Onda je ustao sa stolice i prišao tik uz mene. Pokazao je rukom ka Dedi.  “Pogledaj ga samo, nije on više neka premija! Bilo nekad to kad je za praznike uskak’o u krevete usamljenih udovica i kojekakvih baba-devojki. Ono, što jes’-jes’, bio je opasan švaler! Jelku ti jebem, kad se setim koliko je samo dečurlije ostalo bez novogodišnjih poklona zbog njegovih kurvarluka! Znaš li da je jedan narod u Afriki smislio izreku kojom na novogodišnju noć umiruju decu kad im kasne paketići. Zvuči nekako ’vako:  “urun baub grun grun”, a znači “kara Deda Mraz, ali će da dođe!”

Ali, kako bilo- tako prošlo. Deda je samo odmahnuo glavom.

“Ma, ne slušaj budalu, još ja, hvala Bogu, mogu da usrećim domaćice u prazničnoj noći, nego ipak nije to ono pravo, kad imaš svoju ženu pored sebe, svaki dan u godini, da sa njom ujutru popiješ kafu i koka-kolu, a ne sa ovim olinjalim pacovom što po ceo dan ne vadi ruke iz gaća, a stalno mi se muva po kuhinji. Hoću i ja da imam lepšu polovinu, da više ne crvenim pred svetom! Zato smo se i setili tebe, ti možeš da proguraš ovu moju stvar u “Wannabe Magazine”, njega čitaju fine gospođice, a možda i neka gospođa koja bi se preudala, pa da napišeš koju lepu reč za mene!”

Videvši da nema šale, izvadio sam iz torbe olovku i blok za pisanje.

“Dobro, stari, šta hoćeš da napišem, kakva ti žena treba?

“Ma nisam ti ja izbirljiv, da sad kao izmišljam koješta – hoću crnu, neću plavu, i slično. Samo da je  normalna, i fizički i psihički. Ja nisam ljubomoran, i da ’oće da me vara nema sa kim, neće valjda sa ovim kržljavim patuljcima, a irvasi te stvari rade samo međusobno. Eto, tako napiši!”

I eto, ja nemam više šta da vam kažem, sve ste pročitali. Ukratko: Deda Mraz traži srodnu žensku dušu (i telo) i poziva sve devojke, žene, dame u godinama, gospođice i gospođe da mu pošalju svoje fotografije i pisma na e-mail adresu dedamraze.ozenime@gmail.com. Sve pristigle prijave biće razmotrene od strane stručne komisije, u kojoj će pored Deda Mraza biti i predstavnici sindikata patuljaka i irvasa. Oni će napraviti uži izbor kandidatkinja koji će biti javno prezentovan javnosti, koja će dobiti priliku da glasa za jednu od kandidatkinja, a pobednica će poneti laskavu titulu Deda Mrazove verenice!

Drage dame, šta još čekate?


Milan Jokić reći će vam šta ste propustili juče i kuda ćete ići sutra. Pridružite se njegovoj publici i naučiće vas kako da posmatrate stvarnost sa bezbedne distance. Za jedan osmeh daće vam jedan san, a za lepu reč napraviće od vas glavnog junaka još neispričane bajke. Razvući će nit između realnosti i fikcije, i navešće vas da plešete po njoj. U svojoj blizini ima samo dobre ljude, jer njegova misija je igra, a u igri nema mesta za one sa lošim namerama. Mnoge su dame baš njemu poverile svoje najveće grehove i tajne, a on je njihove ispovesti u pesmaricu zapisao i sakrio je daleko od tuđih očiju i srca. Želi sve najgore duvanskoj industriji i nada se da će jednog dana fabrike cigareta pretvoriti u fabrike čokolade.

Editors choice