Kad pričamo svojim prijateljicama o stanju osujećenosti koje nam je opet priredio taj muškarac, za koga smo se toliko iscimale, kome smo dale svaku šansu i još sto gratis šansi preko svake šanse, a on nas je opet doveo do usijanja – ne u krevetu, nego u mozgu, izgovaramo rečenice kao što su “dođe mi da izađem na ulicu i prevarim ga sa prvim koji naiđe”.
Znate taj osećaj? Ne da želite nekog drugog, nego da hoćete da ponizite svog čoveka, tako što ćete da se kresnete bukvalno sa bilo kim, samo iz osvetničkog besa. O da, to bi ga pogodilo žestoko. A osim činjenice da mu neko dira njegovo vlasništvo, dodatno bi ga porazilo ako je taj neko bilo ko, čini nam se. Ali to nam se samo čini i ta rečenica je samo izraz stepena našeg besa i želje da se osvetimo i povredimo.
Jer nikad ne odemo sa bilo kim, čak i kad stvarno rešimo da ćemo to svakako da uradimo, jer taj čovek koji nas izluđuje, uopšte ne zaslužuje našu vernost. I kad već ne možemo da prestanemo da budemo vezane za njega, da ga volimo i da ludimo što od njega ne dobijamo to što nam treba, onda odaberemo nekog ko nam se sviđa, a ne prvog koji naiđe.
Činjenica je da seks iz osvete nije nikakva osveta ako on za to ne sazna. Čak i kad nam mudrost nalaže da osećanje satisfakcije i trijumfa zadržimo za sebe i da budemo slatke i uslužne dok u sebi mislimo ha, nemaš pojma i prs’o bi kad bi znao nekako se desi da on ipak sazna. I prsne. Koliko će to njegovo prsnuće nas povrediti? Pa, sa tim rizikom smo računale. Šta će da se desi, hoćemo li odigrati “Rat Rouzovih” do uništenja, ili će biti batina i lomljenja pokućstva u nekom manje filmičnom obimu i da li će se posle toga nešto promeniti u našem odnosu, ili ćemo najzad, taj odnos prekinuti?
