Živi zdravo: Genetski modifikovana hrana, smrt na usta ulazi

Živi zdravo: Genetski modifikovana hrana, smrt na usta ulazi

Primećujete li prilikom kupovine, pogotovo voća i povrća, njihovu savršenost, nema crvljivih artikala, svaki se sija kao da je upravo izglancan do visokog sjaja. Većina ljudi biva privučena zahvaljujući tom savršenstvu i sjaju, pazareći to isto voće i povrće, ne misleći dalje. “Savršenstvo i sjaj” se ne završava na voću i povrću, nastavlja se na životinje, žitarice, mesne produkte… Šta se krije iza tog savršenstva?

Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštački način. To se postiže tehnologijom koja se u današnje vreme vrlo često naziva “genetski inženjering”. Prva biljka koja je modifikovana i pojavila se na tržištu bila je paradajz, daleke 1994. godine. Trenutno se najviše genetski gaje soja, kukuruz, uljana repica i pamuk. Najveća moralna dilema na koju se nailazi primenom genetskog inženjeringa jeste ta da li treba modifikovati životinje i biljke, koje služe ljudima za ishranu?

gmo2 Živi zdravo: Genetski modifikovana hrana, smrt na usta ulazi

Da li vas je briga da li je paradajz koji jedete ukršten sa žabljim genima kako bi postao otporniji na hladnoću?

Jedan od važnih učesnika u stvaranju genetski modifikovanog semena žitarica i mahunarki bila je američka kompanija “Monsanto”. “Monsanto” je počela kao hemijska kompanija, a trenutno poseduje oko 90 odsto svetskih sortiranih genetsko modifikovanih useva, kao što su kukuruz, soja i pamuk. Za “Monsanto” se vezuje i u zadnje vreme tzv. chemtrails. Protivnici genetskog inženjeringa tvrde da se putem chemtrails-a vrši sistematsko zagađivanje zemljišta, a da je jedan od ciljeva da se poljoprivrednici primoraju da kupuju od “Monsanta” useve, pošto na tako zatrovanom zemljištu samo genetsko modifikovani usevi opstaju, usevi koje ova kompanija proizvodi.

80 odsto obrađene hrane u SAD je ona koja je genetski modifikovana. Mnoge evropske zemlje zabranile su genetsko modifikovane proizvode i proizvodnju (uključujući Austriju, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku i Luksemburg).

Kako prepoznati genetsko modifikovanu hranu na rafovima?

Voće, povrće, koje je uzgojeno na uobičajeni način (ubrizgavanjem hemikalija) ima cenovnu šifru na nalepnicama koja se sastoji od četiri cifre. Organsko voće i povrće sadrže petocifrenu cenovnu šifru, ispred koje se nalazi broj 9. Genetsko modifikovana hrana ima isto petocifrenu cenovnu šifru, ispred koje se nalazi broj 8.

Ovaj način označavanja hrane je trenutno prisutan u SAD, vremenom će se pojaviti i u zemljama gde je genetski modifikovana hrana prisutna.

U nezavisnim istraživanjima, genetsko modifikovane namirnice su povezane sa otkazivanjem organa, a nedavno rusko istraživanje je dokazalo totalnu sterilnost kod životinja. Koliko i na koji način želite da zaštitite sebe i ljude koji su vam bliski?

Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.


Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac eneregije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.