Pred nama su novogodišnji praznici, tokom kojih većina nas želi da obraduje sebi najbliže ljude poklonom od srca. Novogodišnja euforija, sneg, Deda Mraz, zimska sniženja… Ako ovih dana trošite više nego što imate, ne brinite, oprošteno vam je, ipak vas drma tako dobro poznata novogodišnja groznica. Međutim, u slučaju da vam ovakav način trošenja novca nije stran nimalo tokom ostatka godine, verovatno ste u velikom problemu zvanom kupoholizam.

Kompulsivna kupovina se može definisati kao kupovina nečega što inače ne možemo sebi da priuštimo, a bez čega smo uvereni da nam je život besmislen. Tipičan kompulsivni kupac prikazan u filmovima i na televiziji najčešće je žena. Međutim, i muškarci pate od ovog poremećaja. Zavisnost od kupovine stručnjaci su okarakterisali kao bolest zavisnosti, nazvavši je oniomanija (onos na latinskom znači cena). Prvi ko je to uradio bio je psihijatar Emil Krapelin. Oniomanija u suštini ne može da se okarakteriše isključivo kao zavisnost u pravom smislu te reči, već se radi o prisilnom ponašanju zbog nedostatka kontrole nagona za kupovinom. Ljudi koji pate od oniomanije su ljudi koji boluju od psihičkih i društvenih problema. Većina ovih zavisnika ima ozbiljne finansijske dugove, koji vrlo često mogu dovesti do nesuglasica i problema u porodici. Većina kupaca sa velikim dugovima su mlađe osobe sa nižim prihodima.

kupoholizam2 Živi zdravo: Kupoholizam   kompulsivni kupac

Vrlo čest slučaj je da žena stane ispred ormara prepunog garderobe i zaključi da nema šta da obuče i padne zbog toga u očaj

Po tvrdnjama beogradskih trgovaca većina kupoholičara su stalne mušterije, koje obilaze radnje prosečno svaki drugi dan. Cena im ne igra bitnu ulogu prilikom donošenja odluke kada je reč o kupovini, samo im je bitno da im se određeni artikal svidi na prvi pogled. Ovakva vrsta kupaca vodi i te kako računa da prate trend, bez obzira o kojoj vrsti proizvoda se radi. Kada je reč o ženama današnjice, za većinu njih se vezuje čest slučaj “nedostatka odeće u ormaru”. Zbog takve situacije, veliki broj istih tih žena će “spas” automatski potražiti u obližnjem tržnom centru.

Televizija u velikoj meri utiče na formiranje svesti potencijalnog kupoholičara. To se postiže putem mnogobrojnih reklama, kroz koje se reklamiraju raznorazni proizvodi koji se baš u tom trenutku nalaze na akciji. S druge strane, u današnje vreme je sve više i više emisija koje se bave tematikom ko se kako oblači, kako se oblače poznati, kako se ne treba oblačiti, kako se treba oblačiti, šta je trendi, šta nije trendi, šta se sa čim kombinuje, šta se ne kombinuje ni sa čim. Ako potpadate u populaciju stanovništva koja jedva dočeka početak ovakvih emisija, sve sa grickalicama u krilu, zapitajte se da li je vaš ormar stvarno toliko prazan koliko vi smatrate da jeste.

Sve dok kupovinu izjednačavate sa zabavom, nije toliko strašno, međutim, kada vam ista ta kupovina predstavlja ispunjavanje života ili stvaranje identiteta, onda ste u vrlo gadnom problemu. Ako kao pojedinac ovog društva imate osećaj da ste neko i nešto, da vredite, a da vam za to ništa ne treba i da taj osećaj nije materijalno nadoknadiv, možete vrlo mirne savesti izneti tvrdnju da ste mentalno zdrava osoba.

Prethodne tekstove iz serijala “Živi zdravo” možete pogledati ovde.


Uroš Martinović je nesuđeni puštač muzike, kuvar bez diplome, prenosilac eneregije na sopstvenu odgovornost. Svaki svoj odsanjani san zaboravi čim se probudi, upravo zaboravio jedan.

Editors choice