Živi život uz mnogo prijatelja, a ne Facebook profila

Živi život uz mnogo prijatelja, a ne Facebook profila

Osoba 1: “Ćao, hoćeš da se vidimo danas? :***”

Osoba 2: “Ne mogu popodne, moram s mojima kod rođaka, ajde sad. <3”

Osoba 1: “Naravno, sačekaj samo.  Šifra: ******… loadingconnected, ušla sam. Evo me, online sam, uključi se. Mwa, kiss, :*** <3”

Ovako se današnji tinejdžeri druže. Tipična situacija dve drugarice , dva druga ili druga i drugarice. A kada treba da se sastanu uživo, kad baš dosadi Facebook (u retkim slučajevima), onda se umesto korišćenja Facebooka, priča o njemu. Zar ne?

Društvene mreže  u današnje vreme imaju veliku moć i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stila života je ogroman, posebno kod mladih ljudi, tj. tinejdžera. Mediji za decu i mlade, kao i uspon novih tehnologija, promenili su u potpunosti njihov način života, postavili neke nove granice, a pomerili postojeće. Detinjstvo i tinejdžerske godine dece u Srbiji, pre svega desetak godina, obeležavale su emisije Branka Kockice, školski program RTS-a, “Neven”, Diznijevi crtaći i dečiji filmovi, ali danas toga više nema. Danas deca odrastaju uz  Facebook i Twitter. Diznijevi crtaći zamenjeni su igricama tipa “FarmVille”, a kućni ljubimci (kuca, zeka, papagaj) zamenjeni su svetlećim mišem (mišem za kompjuter). Stvoreni su novi trendovi, ali zar je trend da se detetu kupi računar sa tek napunjenih desetak godina? Da umesto da se bavi učenjem azbuke, prvo nauči kucanje po tastaturi.

Više od 90% tinejdžera je povezano na Internet, 68% se dopisuje, a oko 51% posećuje Facebook, dok 11% tvituje. Mnogi tinejdžeri, njih 41%, priznaje da su navučeni na Internet.

foto112 Živi život uz mnogo prijatelja, a ne Facebook profila

"I što mi sad Pera ne lajkuje sliku? On mene ne voliii."

Toliko o statistici. A sada nekoliko reči o mom gnušanju ovoj pojavi. Znači, danas kada dete dođe iz škole, seda za kompjuter i kreće da živi svoj virtuelni život. A gde je tu ono čuveno porodično okupljanje, žmurke posle škole, šetnja po parku?

Sećam se, bilo je lepih trenutaka koji nisu morali da se ozvaniče ubacivanjem slika na Facebook. Nisu nam bili potrebni lajkovi da prevaziđemo pubertet. Utehu smo tražili u vršnjacima koje su mučili isti problem, isto ih proganjale bubuljice. Za simpatije smo saznavali preko leksikona i spomenara, a dopisivali se (u stvari prvo samo cimali) preko mobilnih telefona.

Da li i vi mislite da tinejdžeri treba da ograniče vreme koje provode na društvenim mrežama? Sad se postavlja pitanje koja je društvena mreža najposećenija?  Do prošle godine bi to bio Facebook, naravno bez premca. Ipak, pojavila se konkurencija. Tačnije, razvila se društvena mreža Twitter. Razlog zbog kog tinejdžeri beže na ovu društvenu mrežu je zbog toga što roditelji mogu da ih kontrolišu preko svojih profila na Facebooku, dok se na Twitteru mogu potpisivati pod nekim skrivenim imenom, koristiti se pseudonimom. Ali, šta se desi kada nema pritiska i kontrole od strane roditelja? Romansa zvana “kompjuter i ja” nastavlja se u nedogled. Sve dok epilog ove ljubavi ne bude golišava slika maloletne devojčice koja govori: “Lajkuj me, lajkuj me”.

Sutra će taj lajk nju obeležiti za ceo život, a ona će do kraja života biti obeležena kao “Mawa ludacha” ili “Slatka mawa” ili “Minja voli Miku”? Ovako ili na hiljade i hiljade različitih načina kako je mnoštvo dece potpisano na Facebooku.

Tinejdžeri su, kažu stručnjaci koji se bave ovom temom, svesni opasnosti od preterane upotrebe društvenih mreža i online surovosti koja im preti. Međutim, većina mladih kaže da društveni mediji pozitivno utiču na njihovo socijalno i mentalno ponašanje. Socijalni mediji pomažu tinejdžerima da lako komuniciraju sa prijateljima. Anketirani tinejdžeri takođe smatraju da im društvene mreže pomažu da se iskažu i lakše ostvare komunikaciju sa prijateljima, bez naprezanja, treme ili ustručavanja. Podiže im samopouzdanje i smanjuje depresiju. A 36% tinejdžera bi se rado vratili u period kada nije postojao Facebook. Tinejdžeri koji ne osećaju potrebu da su na nekoj društvenoj mreži – uzrok je ili neko loše prethodno iskustvo ili nemaju uslova da budu priključeni na Internet. Trećina tinejdžera je čak naišla na rasističke, homofobične i seksističke sadržaje. I kako onda biti siguran da li je osoba sa druge strane zaista ona kojom se predstavlja?

Toliko lažnih profila, a ne samo sa ciljem znatiželje ili proveravanja simpatije. Toliko je loših stvari sa ulice uneto u kuću, priključuvanjem na društvene mreže. Ipak, ako moraš da budeš deo ovog sistema, koristi ga razumno i s merom. Ne zaboravi prave vrednosti. Raduj se osmehu, a ne lajku, razgovaraj sa ljudima, manje četuj, ne komentariši, već uživo daj komentar i pohvalu.

Ne budi rob tehnike, neka ti posluži samo za prave stvari… A sada je vreme za log out.


Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.