Živim zato što hoću, ne zato što moram!

Živim zato što hoću, ne zato što moram!

“Čudno je, kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije: kako nam baš to malo uvek nedostaje”. (I. Andrić)
Nije daleko od istine, svesna sam toga, ali uz dužno poštovanje slavnom nam nobelovcu, u doba besparice, svetske ekonomske krize, široko rasprostranjene nezaposlenosti i jednog sveopšteg haosa, malo optimizma nije na odmet.

Život, taj neumorni režiser, priredi nam takve spletke i zavrzlame, da kasnije utrošimo silno vreme pitajući se šta ga je nateralo na to. U zavisnosti od visine sa koje smo pali, srazmerno teško je i naše ustajanje. Shodno tome, slede i pouke. Naš život je ništa drugo do rezultat svih naših izbora. Kao njegovi svojevrsni akteri stičemo priliku da svoje uloge odigramo besprekorno, a upravo birajući ponašanje, ono što mislimo, osećamo i radimo, biramo i posledicu: uspeh ili neuspeh u životu. Pa, hoćemo li da budemo uspešni? Hoćemo li živeti zato što to zaista želimo ili ćemo naše postojanje opravdavati devizom “živim, jer sam živ(a)”?

Osvrnimo se oko sebe i potražimo one male, sitne znake radosti. Ono nešto, samo nama svojstveno, nešto potpuno individualno. Dugometražno ispijanje kafe sa drugaricama, jednonedeljno porodično okupljanje kome se iznova, i iznova, svaki put radujem sa jednakom dozom ushićenja, sladak ukus Milka čokolade u našim ustima, prvi koraci jednogodišnje sestričine, a potom i neuspeli pokušaj da me nazove tetka, što se pretvorilo u slatko “teti” (ma slađe je i od Milka čokolade). A zatim odlazak u shopping, naučno potvrdjen način da se izvučemo iz depresije i melanholije. Možda nemam dovoljno novca za Louis Vuitton torbicu, ali zadovoljiću se i manje vrednim stvarima, dovoljno bitnim i velikim da upotpune moj život. Naposletku, čitavu priču zaokružiću odlaskom u večernji provod koji traje do ranih jutarnjih časova i moj dan je ispunjen. Znam, sutra me čekaju obaveze i rado ću im se euforično posvetiti, pod još uvek jakim uticajem pozitivnih dešavanja od prethodnog dana.

Ja sam pokušala, i verujte mi da deluje. A s obzirom na činjenicu da ovo mogu okarakterisati kao pokušaj sa happy end-om ne preostaje mi ništa drugo nego da konstatujem svoj uspeh, samim tim mogu glasno reći: da, ja sam živa!!! A tako se i osećam.

I tek tako, moj životni scenario dobija svoj puni smisao, moja životna uloga nastavlja da se odigrava pod reflektorima ove pozornice.
Za sve vas koji je jos uvek niste pronašli mali savet: ne gubite vreme! Sigurna je samo beskompromisna borba za ono što volimo, inače ćemo biti prinuđeni da uzmemo ono što nam daju. Jer, život je dug da bi se u njemu napravilo mnogo grešaka, a kratak da bi se sve one ispravile.

Zato, ne dozvolite da vas zasene i zavaraju životi slavnih, holivudskih diva. Njihova moć, bogatstvo i njihov prestiž jesu za pohvalu, ali nisu ujedno i direktni odraz njihovog uspeha. Jer, jedini uspeh koji nam niko ne može osporiti svakako je naša sloboda. Da, taj osećaj potpune slobode nerazlučivo je povezan sa činjenicom da smo živi, a u isto vreme je i njen direktni pokazatelj; mogućnost da budemo krojači sopstvene sudbine, sopstvenog života, i samim tim mogućnost da se u njemu dogodi sve što mi poželimo. Zato, dragi krojači, ne dozvolite da vam se kreacije rasparaju po šavu.


Danica Pavlović je dostojanstvena, ponosna, samo svoja. Plemenita, uzvišena, sa kojom sve počinje i ništa postaje sve. Životni moto: Ako nešto želiš to treba i da uradiš. Pritom uvek možeš da se pokaješ, ali ako ništa ne uradiš sigurno ćeš se kajati.