Davno su nas naučili da mislimo o sebi u odnosu na svog partnera. Kažu nam “Život je prazan bez druge polovine”. Kažu nam da nismo ispunjene ako nemamo nekoga uz sebe. Ubeđuju nas da je sasvim u redu identifikovati se sa svojom drugom polovinom, svojom jačom polovinom, svojim zaštitnikom. S vremena na vreme nas podsete da je vreme da se udamo, da jedva čekaju unuke. Pogledaju nas začuđeno ako smo srećne a same, nije im jasno kako se tako nešto dešava. Uče nas da ne smemo da skončamo život sa mačkama.

Sve nas pogrešno uče. Ko su oni da govore o nama, ko su oni da nas uče o ljubavi? Zanemarimo ih na sekund, stanimo pred sebe, pogledajmo sami sebi u oči, u misli, u dušu, zaronimo duboko ispod slojeva garderobe i ove naše kože i posvetimo se onome što čuvamo u sebi. Šta tu vidimo, koga tu osećamo?
Znate da sam ja uvek bila za ljubav. Pardon, Ljubav. Uvek je u mom životu bila označena kapitalnim Lj, i uvek će i ostati. Ali, ljubavi po svaku cenu nisu moj izbor, nisu moja želja i moje opredeljenje. Ako se osvete serviraju hladne, ljubavi bi trebalo da se serviraju vrele i da se čuvaju tako tople zauvek. Ako je to, pak, nemoguće, sasvim je u redu biti sam. Dugo. Kratko. Zauvek. Sve dok nismo usamljeni nismo ni sami. Uspeh života i sreća života se ne oslikavaju samo time s kim ležemo i s kim se budimo, ne stoje na zajedničkim slikama i šetnjama po gradu. Oslikavaju se u tome da kada se probudite, popijete svoju jutarnju kafu i pogledate najdražu seriju ili pročitate zanimljivu novinu, sa osmehom odete pod tuš čekajući novi dan da se pred vama raspukne.

Uspeh i sreća su položeni ispiti i dobijen posao. Uspeh i sreća su prva plata i društvo koje to veče izađe na vaš račun. Sreća je majka koja vas pozove da vam kaže kako je ponosna u kakvu ste osobu izrasli. Sreća je kada vam telo oseti ritam muzike. Uspeh je lepota grada kojim dignute glave hodate. Sreća su prijatelji koji bez vas ne mogu da zamisle dan ili nedelju, sreća su nove četkice za šminku. Sreća je nada da će vam se rupe nekih slučajnih neuspeha uskoro popuniti, pa ćete opet neometeno hodati i osvajati trnovite puteve. Uspeh je kada se radujete pesmi, zagrljaju, osećaju. Uspeh je kada se ne predajete. Sreća je kada neko ceni vaše mišljenje. Uspeh je kada odlučite da od sreće i ljubavi nikada ne odustanete, a u međuvremenu naučite da prva ljubav budete sebi.

Voleti sebe ne znači odustati od ljubavi. Znači naći osnovu za ljubav i zabavu u međuvremenu, dok ljubav ne dođe. Niste manje vredni ako ste sami. Uostalom, ako to i bude slučaj, so what? Bolje sami i srećni nego u zajednici i nesrećni. Hajde da verujemo da ljubav uvek nađe put. Naći će put do svih nas – bilo to u formi druge osobe, dobrog posla, sjajnih prijatelja, bogatstva ili čega god drugog. Ali, ljubav će doći, jer ljubav jeste. Ona je svuda oko nas. Sve što je potrebno je širom otvoriti oči i prepoznati je.

SLIKA1 Život i druge polovine

Život je ljubav. Vi ste život

Pročitala sam nedavno tweet jedne devojke, a znam je i lično koja kaže “Na Twitteru su najusamljeniji ljudi često i najzanimljiviji”. Iskreno, njena konstatacija me je dotakla na način na koji nisam očekivala da hoće. Da ne bih mnogo pričala o onome što bih joj na to odgovorila, reći ću samo “Dobro” i onda se nasmejati za sve ono što joj neću reći. Smešno je kako ljudi, pardon, smešno je kako većina ljudi traži opravdanje sopstva i potvrdu postojanja u dužini veze u kojoj je, u osobi sa kojom je. Još smešnije je što takvi ljudi diktiraju pravila života, pravila postojanja, pravila onoga što je dobro i nije dobro. Onoga što bi trebalo i ne bi trebalo. Nemojte se osvrtati na takve ljude, oni su nešto kao vansezonske narakvice koje ni iz sažaljenja ne želite da stavite. Kada vam kažu da ste usamljeni, nasmejte se i recite “Ja sam sve ono što ti nikada nećeš biti” i ubijte ih osmehom. Ubijte ih istinom. Ubijte ih sobom. Ljude najviše povredi kada shvate da ste bolji od njih.

Ne dajte kojekavima da vam poremete smislove koje ste pronašli. Ne svlačite sa sebe radosti jer vam je neko rekao da nisu dovoljno dobre. Zamislite neko lice, volite to lice. Budite vi to lice. Zaljubite se u sebe, predivno je sebe voleti. Kada to naučite, znaćete i kako da volite nekog drugog, znaćete i kako da ne patite za nekim drugim. Budite ludi za svojom budućnošću! Čekajte je, doći će. U međuvremenu – budite uspešni i srećni pred sobom, radujte se ljubavi koju vam život pruža svakodnevno.


Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.

Editors choice