Život oko nas: Koliko se prljamo mešanjem sa ljudima

Život oko nas: Koliko se prljamo mešanjem sa ljudima

Neki mudri ljudi će vas rado zagrliti, čak i ako vas ne poznaju dobro, jer je u toku razmena emocija visoke vibracije, ali se neće sa vama rukovati kad vas sretnu. Telesnom blizinom i dodirivanjem, razmenjuje se energija i to se uglavnom odvija van naše svesti i kontrole. Svi smo osetljivi na tu razmenu, koja je naročito intenzivna prilikom rukovanja, tojest, najbolje se prenosi dodirom dlanova.

Ako prihvatimo da svi emitujemo neku energiju, telesnu, mentalnu i emotivnu, da predmeti upijaju, zadržavaju ili transformišu energiju, da možemo da se uprljamo tuđom lošom energijom, ili da je pokupimo na nekom mestu koje ju je upilo, kao i da možemo da se pročistimo na prirodne načine, kao što je tuširanje, izlaganje kiši i vetru, bosonogo hodanje po kamenju i zemlji, stekli smo osnovne pojmove o tome kako se to energetski pomešamo sa ljudima i zašto se od toga osećamo loše ili dobro.

Međutim, ako smo svesni energije, ona je deo naše realnosti i lako nam je da osetimo, pa možemo i da je usmerimo ili da se zaštitimo od primanja energije koju ne želimo u svom sistemu.

2f6e9760ff8d433466f380f3f8e0db36 Život oko nas: Koliko se prljamo mešanjem sa ljudima

I ne moramo biti šamani, jogini ili bioenergetičari da bismo osvestili realnost energije i savladali osnovna pravila manipulisanja energijom.

Pomaže, doduše, ako nismo skeptici po tom pitanju, ako razumemo prirodu i shvatamo koliko je sve oko nas živo i puno energije.

Dodirivanje treba da bude čin prenosa dobre energije – zagrljaj, poljubac, prijateljsko tapšanje po ramenu, ili letimično dodirivanje nekog da bi mu se skrenula pažnja – svaki put kad nekog pipnemo, umešali smo mu se u energetsko polje i razmenili sa njim energiju.

Pri rukovanju, nevoljno razmenjujemo tu energiju, a ne znamo pod kakvim je nabojem osoba sa kojom se rukujemo, naročito ako se tek upoznajemo.

Rukovanje je opšteprihvaćeno, pa ćemo rizikovati da ispadnemo nekulturni, osim ako nismo neka poznata ekscentrična osoba, tada će svi znati da se mi ne rukujemo i to će biti u redu.

Ipak, malo ljudi odluči da nikog ne dodiruje iz kurtoazije i to je poštovanja vredna odluka – jer pre svega izražava vrhunsko poštovanje i sebe i drugih.

Ono što je takođe opšteprihvaćeno, a mnogi ga primenjuju kao da se rukuju jeste površan seks sa usputnim partnerima.

Koliko god površan bio i koliko god ostali emotivno neuključeni i mirne savesti, činjenica je da smo se u najbliskijem telesnom činu enegetski pomešali sa nekim koga ne poznajemo, da smo pristupili vrlo intimnom dodirivanju nekoga, a da to nije bio čin ljubavi, a možda čak ni nežnosti. Ipak, možda smo u tom činu pokupili baš onu energiju koja nam je bila potrebna, ili smo otpustili bes i agresiju, pa se osećamo dobro. Ili makar ispražnjeno.

Ali češće, osećamo se besmisleno i jasno nam je da nismo priuštili sebi ništa dobro i pravo, a da nam je ostao neki pogrešan, naopak, čak gadan osećaj.

Jer ko zna šta je emitovao stranac u krevetu, sa kojim smo se povezali i razmenili mnogo više, nego što mislimo da jesmo.

Možda smo pokupili njegovu energiju odsečenosti, ustuknutosti, usamljenosti, straha od bliskosti i nastojanja da je kompenzuje kroz neobaveznu telesnu prisnost, i dodali je svojim razočaranjima, neispunjenim očekivanjima i izgubljenim nadanjima, pa smo posle ovakvog susreta duplo usamljeniji, bedniji i besmisleniji nego što smo bili.

Te tako, kad se rukujemo i kad stavimo ruke na nečije telo, činimo to svesno, predusretljivo, ljubazno, nežno i sa dobrim vibracijama – ako već nismo dobro razmislili i odlučili da se uopšte ne upuštamo u površna, konvencionalna i beznačajna pipanja.

Izvor fotografija: pinterest.com


Aleksina Đorđević