Ne znate gde vam je dupe, a gde glava, narodski – i totalno najpreciznije na svetu – rečeno. Poznajete taj osećaj, ma možda ga poznajete i na dnevnom nivou, pošto je u ovoj jurnjavi od života lako izgubiti kompas u bilo kojoj oblasti. Odjednom ne možete da se setite šta je bilo ono najvažnije što je trebalo da kupite, celog dana ste ubeđeni da je neki drugi dan i nikako da se uklopite, jer razmišljate po rasporedu tog drugog dana, a čak ste se nekoliko puta setili ili vam je rečeno koji je dan i vama i dalje ne dopire do mozga…ima hiljadu primera. Kad zabagujete, utripujete, zaboravite, ukočite, prezubite – ne znate gde terate, izgubili ste glavu opterećeni obavezama i treba da predahnete i da se saberete. Možda vam treba duži i ozbiljniji predah, pre nego što uopšte budete u stanju da se saberete. Pa, tako je i sa vezom u kojoj ste izgubili kompas. Jasno vam je da potpuno udarate u zid, vrtite se u krug ili samo udarate nasumično, poput loptice u fliperu, a nikako da se zaustavite i uzmete odmor od veze. Možda trajni. Mislite da možete još, ali to je samo zato što ste navikli da ne znate gde vam je dupe, a gde glava, pa vam je to postalo gotovo normalno stanje. Zaboravili ste kako izgleda neko drugo normalno stanje. Preslišajte se, da li ste izgubili kompas u svojoj vezi i da li je vreme za ozbiljnu preraspodelu snaga i prioriteta:
O čemu ste ono beše maštali pre pet godina?
Da ćete završiti fakultet, da ćete se ozbiljno baviti umetnošću, da ćete imati dom, porodicu i karijeru? A umesto toga, imate njega, sa posebnim potrebama, kome treba neprekidna briga i asistencija. Ma taj ne bi umeo da se okrene oko sebe, bez vas. Ili, taj bi već potonuo u porok, kriminal, depresiju i ko zna kakve sve gadne virove, da nije vas da mu držite glavu nad vodom. Ili nešto šesnaesto, zbog čega je on centar vašeg sveta, a ne vaši snovi, želje, planovi i namere. Gde vidite sebe za pet godina? Kako dajete veštačko disanje davljeniku svoje veze, 24/7? Da li ste vi to pronašli opravdanje da izbegnete trnovit put samoostvarenja jer ste nekome potrebniji nego sebi? Ili ste stvarno umislili da ste nekome potrebniji nego sebi? A da li ste i malo ogluveli usput, kad vam zvono za uzbunu već nije probilo bubne opne?
