Ljubavne veze među ljudima organske su prirode. Onaj koga volite je deo vas. Kad ga nema, osećate fizičku prazninu. U stomaku. U prostoru. U krevetu. Jedva čekate da ga zagrlite. Ako na taj zagrljaj čekate i sto godina, veza će se uspostaviti i nastaviti onog momenta kad ga dočekate. Prijateljske veze su malo komotnije u telesnom smislu, ali su jednako organske. Nedostajući živi prijatelji deo su vas koji se istanjio i protegao u daljinu. Nedostajući voljeni pokojnici su deo koji je odsečen. Amputiran. Uvek ga osećate i uvek boli.
– Onaj koga volite nije tu. Otkrivate da ste upravo zinuli da mu nešto kažete, da ga pozovete da nešto vidi, a onda shvatate da je to više od navike. Okrećete se u snu i ruka kojom grlite pruža se u prazno. Dodiruje hladan jastuk. Danju i noću zaboravljate odsustvo voljenog, jer je on tako potpuno prisutan u vama, da je prosto neprirodno, uvrnuto i čudno što nije telesno dostupan. Niste tužni, ni preterano željni, ni romantično čežnjivi, samo vam je neobično što ne možete da dotaknete deo sebe.
– Vezu ste prekinuli, ali organska povezanost je ostala. Ne mislite danima na svoju bivšu ljubav, ne setite se uopšte. Osećate se kao da ste prodisali, progledali, prohodali, izlečili se. I sad se oporavljate, usredsređeni na terapiju. Postigli ste stabilnost i prihvatanje. A onda odjednom počnete intenzivno da mislite. Kao da vam lupa na vrata uma i zahteva pažnju. Osećate brigu, pitate se kako je, šta mu se događa. Ili vas grize nešto drugo, što vam govori da je i on vas zaboravio i da je možda srećan. Ne prođe ni dva dana, a on zove. Da vam čuje glas. I da se požali i potvrdi vašu brigu. Ili sretnete nekog ko vam potvrdi ono drugo – da ima nekog i deluje srećno.
Organske veze moraju da se sasuše i istrule, teško ih je preseći.
– Osećate i predosećate kad su vaši voljeni u nekom problemu ili opasnosti. Možda sanjate snove čiju simboliku poznajete i zabrinuti ste, jer znate da sledi nešto neprijatno. Ili zbog događaja koji nemaju veze sa vama i koje posmatrate sa strane, osećate duboku uznemirenost, a malo kasnije vam se dešava slična situacija, pa tek onda shvatite da je ona uznemirenost bila loš predosećaj.
– Učini vam se da ste ugledali nekog poznatog, a malo posle ga stvarno ugledate. Hoćete da pozovete prijateljicu, samo još da završite nešto i – ona zove vas.
Ako se ne radi o vezama koje morate da pustite da uvenu, nego ste bliski i u stalnom kontaktu sa voljenima, pozvaćete ih onog momenta kad osetite uznemirenost, ili neki drugi predosećaj. I uglavnom ćete saznati da su oni baš mislili na vas i da vas osećaj uopšte nije prevario.
Kad brinete zbog onih koji su deo vas, sigurno imate razloga za brigu. Ali zato, kad se zbog njih radujete, ta sreća duplo nadoknađuje svaku zabrinutost.
