Zvuka bez

Zvuka bez

U maestrov muzički studio upada klinac, nosi picu. Maestro nije mnogo gladan, ali jeste žedan, a pre svega – drkadžija:

Šta si, bre, to doneo? Ma dobro, pica, a kamo koka-kola?

Ali, mali zna pos’o i kupuje dodatnih pet poena kod maestra:

Evo kola, šefe, znam ja na šta se tebi diže, hehe!

Zatvori kenjaru ćelavi i sipaj. Al’ da peni.

Situacija je ozbiljna, sad će ili još pet poena ili šišanje na nulu. Mali sipa, ruka mu ne drhti, ali kurac – nema pene.

Šta je ovo?“ pita maestro smireno, ledenim tonom.

Jebem li ga“, odgovara mali. Ima petlju, definitivno. Ali zna da je s njim gotovo, ode kosijana, ako brzo nešto ne preduzme. Maestro ga uvodi u crno-belu komoru za pokajanje.

Ajde sad objasni lepo svima kako se to dogodilo.

Pa uz’o sam flašu, a pica je bila mnogo vruća, a flaša znači, ‘ladna maestro, i ta riba je probala šortc i pitala je l’ mi dobro stoji’, mislim, stoji i meni sestro, al’ šta ga oblačiš kad posle moraš da ga skidaš, a usta mi se osušila maestro, a biće da su mi se ruke malo tresle i ja reko’, samo jedan srk i odvrnem i jebiga…

Vidi se da maestro nije ubeđen da je baš tako bilo i sumnjiči klinca za neke čaše, prosipanje i sipanje, nije mu baš to čisto, oko tog šortca.

Maestro, ali to dupe, mislim, šortc…

’Oćeš sad da ti izmućkam mozak, ovako? Kakvo, bre, dupe? Dupe! Vidi sine, stvarno dupe, mislim, au, kakav šortc!

To ti pričam, maestro, i nije samo šortc, nego i brushalter, nešto se mislim da kupim onoj mojoj kučki ovakav.

Ovakav?

Aha.

Ma ne seri mali, sa’ću te ošišam!

Jao, nemoj maestro, ’leba ti, ovako je bilo, majke mi, dok je ova cupi isprobavala donji veš, ja sam zaboravio na kolu i spustio sam je na gramofon i ona se tako vrtela i onda je verovatno onaj di-džej, što mu ova mala nije dala popizdeo i namestio me, majke mi, maestro!

Kako znaš da je di-džej kad je imao fantomku, a?

E, tu se svi načisto pogube, ko je kome malu, a ko kome kolu, ‘bem li ga, ali maestro tu ode u oružarnicu, gleda, gleda, gleda, čime da mu jebe kevu, aha, evo! Izvadi maestro bocu ubicu i biće da je di-džej “pogoreo k’i licna” i isprskao u agoniji sijalicu, pa je sad sve crveno, a kola prosuta, guza i dalje obučena (ne da mala, alal joj šortc), a maestro i klinac mudadžija su opet glavni ortaci u komori za pokajanje (bila crno-bela, pa se isprskala, a sijalica trepće, samo što ne pregori). I maestro cepa kolu iz flaše direktno, ljakse jebiga, a klinac sav srećan što mu preteče kosa na glavi i tripuje kako će onoj maloj da otme šortc, da ne mora da kupuje devojci, ali prvo mora u klonju, popustila petlja, jebiga, gadan je maestro, a ženska klonja bolje miriše. I dok sedi na klonjari, mali vrti film u glavi, preslišava se i oslobađa stresa, kola, dupe, butke, brus, ma dobar je maestro, ne bi on mene ošišao, a da l’ njemu ova mala daje, ma ne, mala je zajebana, koka-kola, malboro, suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, ne, ne, iskuliraću, sipaću mu četiri ili nijednu, a svinja ionako pije iz flaše i prska iz usta, mora da mu se smučilo od probanja šortca, ono, zavrtelo mu se u vugla, pa mu se pegla, a šta li će mu onolika koka-kola?

A, maestro više nije žedan, samo mu je dupe u mislima i voleo bi da može ovako da ga ispoliva koka-kolom, ma da li je mali na to potrošio njegovu penu, ne, ne, smotan je mali, ne bi on to umeo.

Ali crv sumnje je, crv sumnje, dupe je dupe, a ortak je ortak i nek’ ide sve u tri lepe! Odoše tri galona koka kole na dupe, pa na sise, pa u zeleno, pa u crveno, mala meša li meša, misli brže će da se osuši, ali već joj je mokro k’o da se upiškila, nema veze, istuširaće se, a i ovaj šortc tesan, daće ga malom, neka nosi devojci. Samo prvo da opere.

Daj mi da zapalimo po pljugu.

Ne u oružarnici, maestro, neee!!!

E, jebi ga.

Prim. aut. Svašta čovek nauči od Google Translate-a.


Aleksina Đorđević, matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.