Stvari koje radimo
Kada smo bili deca, plašili smo se čudovišta ispod kreveta. Sada, kada smo “odrasli” i “zreli” (verujemo da i vi mislite da su navodnici ovde prekopotrebni), plašimo se koji će nas odraz sačekati ujutru u ogledalu. Stariji i mudriji je možda Joda, mi smo samo stariji. Od trenutka kada smo svećicu sa brojem 2 zamenili brojem 3, pojavio se glasić koji nam govori da prosto nismo postigli dovoljno za svoje godine. Možda nismo završili fakultet, možda nemamo već troje dece. Možda nismo ni na putu da nađemo ljubav svog života, a možda nam je stambeno pitanje pod znakom upitnika isto koliko i naše sećanje na izlaske kojima se više ne radujemo kao što smo se radovali onda kada je dvojka gorela.
Mnogo “možda”, ali samo jedno je sigurno - počeli smo da radimo upravo one stvari koje su nas izluđivale kod naših roditelja. Peglamo stvari čim ih skinemo sa štrika iako znamo da će se izgužvati u ormanu. Mlađu sestru podsećamo da ponese duks da ne bi prehladila jajnike. Ne pijemo kafu posle 5 jer nas drži budnima.
Sve te sitnice su nas “u mladosti” (ovde nam fali reč - kako se zove doba između mladosti i starosti?) iritirale do krajnjih granica, a sada smo i sami takvi - i još gori. Ovo su samo neke od navika koje su pronašle put do nas, iako smo bili ubeđeni da smo se dobro sakrili.
Svaki šum nas budi
Jedina stvar koju nikada nismo imali bio je lak san. Izgleda da je to bio naš poklon za trideseti rođendan. Da li neko zna gde možemo da ga vratimo? Bilo da neki klinac lupa loptom o zid ili naš partner ustane da ode do kupatila, mi se odmah probudimo, ali ionako smo se borili da zaspimo pored svih misli koje nas drže budnima, kao i pored neodgovorenih mejlova koji (ne)strpljivo čekaju da svane. San nikad nije bio lakši, ali je zato postalo sve teže zaspati. Pitamo se kako smo ikada mogli da spavamo do podneva i da li će deca na spratu iznad prestati da tabanaju uskoro. Tek onda ne možemo da zaspimo, jer ne možemo da verujemo koliko zvučimo kao naši roditelji.
Postavimo pitanje i
odgovorimo na njega
Nešto najgore što smo mogli da čujemo od roditelja bila je ta sigurnost u njihovom glasu kada izgovaraju da smo ih izneverili. “Da li su uradio ono što sam ti rekla? Nisi, je l’ da?” Zbog njihovog neimanja živaca da sačekaju odgovor, osećali smo se kao da nas je neko uboo prstom u okom. Ubrzo smo i sami izgubili poverenje u druge ljude, jer smo vremenom naučili da se oslanjamo samo na sebe. Upadamo ljudima u reč, požurujemo im odgovore i cupkamo dok neko izgovara rečenicu. Žurimo kao da imamo pojma gde uopšte idemo.
Stalno nas nešto boli
Svako “uf” kada tata ustane nateralo nas je da sebi obećamo da ćemo zauvek biti u formi. Svako “boli me želudac” navelo nas je da mislimo da ćemo, kada budemo u njihovim godinama, paziti kako se hranimo. Ali nekako, sve nam je preče. Jeftinije nam je da naručimo hranu nego da se potrudimo da nešto napravimo. U teretanu nismo otišli još od onog ponedeljka koji se pao na 1. januar, pa nas je opila magija “novih početaka”. Izgovora 1000, motivacije 0. I onda, naravno da nam više ne prijaju neke namirnice poput luka kasno uveče ili nam pukne koja kosčica kada čučnemo. I začarani krug se zatvara - ne samo da se ponašamo, već i zvučimo kao naši roditelji.
Cugopol su zamenile
filozofske i životne teme
Sećate se svih onih slava kada smo bili deca i umirali od dosade kada se nakon treće ture otvori brana i stričevi, ujaci, tate, dede i kumovi krenu da pričaju “o njihovom vremenu”, gde su se u Trstu kupovale farmerke, kako si mogao na klupici da spavaš i ništa ti se ne bi desilo? Sve te priče su se pretapale i preklapale, a mi smo se zakleli da nikada nećemo biti tako dosadni. Onda smo sa svojim društvom igrali sve moguće društvene igre koje će nam pomoći da se što brže i nekvalitetnije lepo provedemo. Nekako s proleća, shvatili smo da naš organizam to ne može da podnese i počeli smo da uživamo u piću i jednoj čašici. Mi više ne pijemo, mi pijuckamo. Teme su odrasle i ozbiljne, ali mi ih u stvari koristimo da bismo se utešili i videli da smo u stvari, svi u istom problemu.
Ubijamo sebe u pojam
misleći da je do nas i da su
nas “stigle godine”. Ipak,
imamo jednu vest za vas
#mineralisukrivi !
Stigle su godine, ali da nas zagrle i nauče, ne da nam ostavljaju tragove i podočnjake. Nije nam san lak jer nas je život preopteretio, već zato što patimo od nesanice. Nismo preko noći postali džangrizavi i nije nam ponestalo strpljenja da saslušamo nekog, već imamo česte promene raspoloženja. Ne mora da znači da nismo dovoljno u formi ili da smo se zapustili ukoliko nas nešto boli. Sve to, kao i manjak energije i motivacije, potiče upravo iz činjenice da našem organizmu (i mentalnom stanju) fali magnezijuma i cinka kako bismo normalno funkcionisali.
Možda se izlasci smanjuju s godinama, ali tempo se ubrzava. Kada putem hrane ne stignemo da unesemo dragocene minerale koji su nam potrebni, možemo da ih nađemo u Aquarius+ vodi. Ovaj napitak ne sadrži veštačke arome, ima svega 14 kcal na 100 ml proizvoda što ga čini pogodnim za one koji vode računa o ishrani i dolazi u dve varijante.
Aquarius Water+ sa cinkom i prirodnom aromom limuna za snove koji nisu od stakla
Doprineće normalnom funkcionisanju imunog sistema i zadovoljiti čak 30 posto dnevnih potreba za ovim mineralom. Magnezijum poboljšava rad našeg srca, omogućava bolji san, podiže našu energiju i generalno ima veliku ulogu u tome koliko smo u stvari zdravi. Ukoliko imate česte promene raspoloženja, patite od nesanice, bola u mišićima i generalno imate manjak energije, možda vašem organizmu upravo nedostaje magnezijuma. Lak san i nervoza koji su vas podsećali na vaše roditelje biće vam smešni i daleki.
Aquarius Water+ sa magnezijumom i prirodnom aromom crvene pomorandže pomaže da ide gas
Ona može da pomogne u stabilizaciji vašeg raspoloženja, kao i pri podizanju energije, i idealna je za one kojima je potrebno pravo osveženje tokom toplih dana. Nedostatak cinka u organizmu obično se manifestuje gubljenjem apetita i kroz suvu kožu, kroz zaboravljanje i slično. Više nećete ići sa spiskom u prodavnicu i pronaći ćete davno zaboravljenu motivaciju za trening. Pritom, energija koju vam cink obezbeđuje, daće vam i gas koji vam je potreban kako biste dočekali izlazak sunca na nekoj žurki.