Jeste li nekada išli na solo putovanje, sami sa sobom? Ili ste možda to želeli?
A jeste li putovali bez plana, onako kuda vas put odvede?
Tuzla, Panonsko jezero
Ja sam pošla na jedno takvo putovanje kada mi je dva dana pred polazak otkazan dogovor i našla sam se na račvanju: ostati kod kuće ili krenuti sama, kuda god. Spakovala sam pun gepek garderobe za sve prilike i uslove, jer ovaj put nisam bila ograničena na kofer, zatim novac, pasoš, offline mape, zeleni karton i uputila se ka Tuzli.
Tuzla, Kuća plamena mira, Neolitske sojenice
Tamo sam posetila Tanju, Milana i Juliju. Zajedno smo obilazili Tuzlu, veoma lepo uređen centar grada, park sa neolitskim sojenicama, a bila sam oduševljena slanim jezerom, po imenu Panonsko, sa jednom od najlepših gradskih plaža koje sam do sada videla. Hvatala sam zalet, odnosno skupljala hrabrost i smišljala varijante za naredne stanice.
Travnik, Travnička tvrđava
Dalje sam krenula ka Travniku, inspirisana Andrićem. Stigla sam u sumrak i izgubila dosta vremena na pronalaženje smeštaja. Sutradan sam poranila i odmah posle doručka krenula u obilazak. Oduvek sam zadivljena utvrđenjima pa je logično, srednjevekovna Travnička tvrđava bila prva na redu za obilazak. Ulaz se simbolično plaća, a tvrđava je uređena i najlepše očuvana na ovim prostorima. Sa nje je pogled na kotlinu i okolne planine fantastičan. Nakon toga sam se spustila do rodne kuće Ive Andrića, koja je pretvorena u muzej, prošetala centrom grada i pozdravila se sa Travnikom.
Drvenik
Sledeća stanica je bio Mostar, zapravo odmorište, jer u ovaj grad često dolazim. Ovog puta sam iskoristila njegovu blizinu Jadranu i skoknula do Drvenika na kafu, bukvalno. Sva su mi ta mala mesta u okolini Makarske kao razglednice sa letovanja. Šljunkovita plaža, red borova, njihov divan miris, jedna ulica koja prati more, kamene kuće sa uskim prozorima, a u pozadini visoke planine.
Trebinje, pogled sa brda Crkvine, centar grada
Dok sam razmišljala kuda dalje, moj mostarski prijatelj povezao me je sa svojim trebinjskim prijateljem, tj. stekli su se idealni uslovi da se najzad sretnem i sa ovim gradom. Od Mostara do Trebinja pratila me je snažna kiša. Malo je falilo da odustanem od vožnje i sačekam da prođe, ali sam uspela! Novi prijatelj mi je pomogao da pronađem dobar smeštaj i pokazao mi grad. Taman kada smo se popeli na brdo Crkvina, oblaci su se razilazili i zraci sunca se raširili po dolini. Topla dobrodošlica. Sam gradić me je oduševio položajem, arhitekturom, rekom i njenom obalom, planinama, toliko da želim da se u njega vratim.
Trebinje, obala Trebišnjice
Sa ove tačke bilo je lako svratiti u Dubrovnik. Na par sati makar, dovoljno da prošetam starim gradom. Posmatrala sam zidine od kamena, palme, stepenice, neočekivano široke ulice za jedno utvrđenje, mnogo ljudi i plavo more. Kroz BiH o cenama nisam mnogo razmišljala, ali ovde je novčanik bio na oprezu. Priznanica za dva sata parkinga koju sam platila nešto više od 10€ ostaće mi kao suvenir iz ovog grada. Vredelo je.
Dubrovnik, stari grad
