Prethodne tekstove iz serijala “Skitajući sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Prethodne tekstove iz serijala “Ćaskajući sa Dunjom” možete pogledati ovde.
Kao i svako dete, i Dunja je volela rođendane. Malo zbog poklona, a malo i zbog rođendanske torte. Imala je teoriju po kojoj rođendanska torta svake godine mora da bude veća od prethodne, jer je potrebno staviti jednu svećicu više, pa samim tim i torta mora da bude veća. A poklone bi rado uzela i kad joj nije rođendan.
Moja rođendanska torta najviše treba meni
– A ja bih uzela poklon i kad mi nije rođendan! Ne bih se naljutila kad bi mi neko dao poklon tek onako!
– Pa ne bih ni ja, Dunja. Ne bih se naljutio ni kad bi ti sve tvoje poklone htela da daš meni!
– E pa ja ti ne bih nikad dala svoje poklone! A i šta će tebi, to su pokloni za devojčice! Imaš ti svoj rođendan pa nek ti gosti poklone nešto!
– Meni gosti više ne donose poklone. Sada uglavnom donose plastične kutije da im u njih pakujem ostatke svoje rođendanske torte.
– Jao, pa i kod mene kad dođu gosti isto hoće da odnesu tortu ako nešto ostane! Meni se to ne sviđa, a isto i kad niko neće da ode svojoj kući, nego svi dugo sede i jedu i piju! I pojedu mi skoro celu rođendansku tortu, i posle meni ostane samo jedno veliko parče, a to je skoro k’o ništa!
– Pa dobro, ne bi valjda htela celu tortu sama da pojedeš? I ti kad ideš drugima na rođendane jedeš njihove rođendanske torte, pa tako i drugi jedu tvoju. Što se buniš?
– Pa ti si se prvi bunio!
– Nisam se bunio, samo sam rekao da je tako. I ja nekad ponesem neko parče tuđe torte.
– Ali ja drugima pojedem samo jedno parče, a nekad i dva, ako je neka lepa torta! I nikad ne tražim da ponesem, ja ni nemam takvu plastičnu kutijicu za nošenje torti! I ne znam zašto onda drugi pojedu tortu kad je meni rođendan? Moja rođendanska torta najviše treba meni!
– Pojedu ti tortu, ali ostave ti poklone, a pokloni ti traju duže od torte! I opet si ti bolje prošla!
– Jeste, ali ja bih volela kad bih imala i poklone i tortu! Ja da imam jednu celu tortu samo za sebe, ne bih je odmah pojela, ja bih je jela po malo. Malo sad, pa opet malo kasnije!
Milan Jokić razvući će nit između realnosti i fikcije, i navešće vas da plešete po njoj. Živi okružen dobrim ljudima, jer život je igra, a u igri nema mesta za one sa lošim namerama.
