Požuda možda preraste u zaljubljenost, ali verovatnije ne. Zaljubljenost možda preraste u ljubav, ali češće samo prođe i nestane. Zaljubljenost ne ide bez požude, ljubav ne ide bez zaljubljenosti, sve je povezano, ali najčešće ostajemo u predvorju pravih stvari, u čekaonici ljubavi, zadovoljavajući se dobrim seksom i kratkotrajnim zanosom.
Menjajući predmete požude i fascinacije, stičemo utisak da živimo punim plućima, uživamo dvesta na sat i da smo bogznakako iskusni. Ali mi ostajemo emotivni početnici i često ne znamo da razlikujemo ni požudu od zaljubljenosti.
Požudu može da izazove bilo koja osoba koja nam je makar malo telesno privlačna. Za tu osobu nećemo reći da nam se sviđa, nego ćemo navesti neke njene telesne karakteristike (visoka je, ima dobro dupe, plave oči) i sa njom ćemo uživati u seksu, bez ideje da se bavimo njenom ličnošću. Ne zanimaju nas ni njene ljudske vrline i nije nam simpatična zbog svojih mana. Možda uopšte ne možemo ni da kažemo da je to neka prijatna i simpatična osoba, jer to uopšte kod nje i ne registrujemo.
