Teško je ostati ljubazan i istrajno pokazivati strpljenje, razumevanje i nežnost. Teško je stalno pokazivati saosećanje za tuđe probleme i bolove, stalno pronicati u nečije motive i uslovljenosti, kako biste dublje razumeli i bolje voleli. Teško je ne opsovati vozača koji vas iseče zaobilazeći vas sa pogrešne strane, teško je nemati osvetoljubive misli, ne likovati nad nekim ko je “zaslužio” ono što ga je snašlo, teško je čuvati nečije tajne, čak i onda kad taj neko ne čuva vaše i izdaje vas. Teško je ne otrčati u zagrljaj onome ko vas je odbacio i povredio, čim raširi ruke. Jer, kad birate dobrotu, birate da razumete i postupate bolje. A to često znači obuzdavanje impulsa, sprovođenje discipline, praktikovanje mudrosti.
Najlakše je ispaljivati sirova osećanja onako kako se pojavljuju. Mnogo je teže ne poistovetiti se sa njima i shvatiti ih kao signale, informacije, koje vas vode do dubljih uzroka pojave tih osećanja. Birati dobrotu, znači birati strpljenje. A ko ima strpljenja? Imate li ga vi? Strpljenje međutim, nije nešto što dolazi sa vama na ovaj svet, kao dar, kao talenat, kao osobina. Iako se ogleda u temperamentu, strpljenje je pre svega, povezano sa upornošću. A upornost sa disciplinom. Ne odustajete od nečega samo zato što je teško i što morate da se trudite, dugo i istrajno, pre nego što napravite najmanji pomak.
Birati dobrotu, znači obavezati se najvišom obavezom prema sebi. Morate biti dobri prema sebi, kao što ste prema drugima. Morate postupati sa sobom strpljivo i mudro, kao što postupate sa drugima. A to je često najteži deo ovog izbora. Ponekad vam je toliko loše da jedva diše. Srce vam se cepa i osećanja vas guše. Kako da praktikujete disciplinu, strpljenje i razumevanje, kako da budete dobri, sa mesta gde se raspadate?
