U vremenu bez tehnike, tehnologije, potpuno zavisni od prirode i ostavljeni na milost i nemilost iste, stari Egipat je opstajao i bio jedna od najbogatijih država. Ostavio nam je brojne misterije koje ni do danas nisu razjašnjene. Danas nećemo govoriti o očiglednim lepotama tajanstvenog naroda, već ćemo se vratiti u njihovo doba pre nove ere i upoznaćemo vas sa drevnom modom starog naroda.
Egipćani su jedni od začetnika mode
Kako su njihovi domovi zauzimali prostor na obali reke Nil, na afričkom kontinentu, svakodnevna vrućina i suše zahtevale su lagano oblačenje, ali i veću pokrivenost tela kako bi se zaštitili od jakog sunca. Leta su bila vrela, a zime blage, i iz tog razloga Egipćani su favorizovali svetlu odeću, najčešće belu, skrojenu od biljnih vlakana uglavnom mladih biljaka. Različite biljke koristili su kako bi dobili plave ili žute niti, ali je većina materijala ostajala u svojoj prirodnoj boji. Za čisto belu tkaninu proizvod su ostavljali na suncu, dokle god potpuno ne izbledi. U rimsko doba uvozili su pamuk iz Indije, dok su u drugoj polovini milenijuma započeli trgovinu sa istočnim Mediteranom i obogatili svoj stil svilom. Odore od životinjske kože, uglavnom kože leoparda, ponekad su nosili sveštenici i faraoni. Na svečanim ceremonijama svoja odela ukrašavali su perjem i šljokicama. Dizajnirali su odeću posebno obraćajući pažnju na to da bude udobna.
Prioritet su davali udobnosti, ali su posvećivali pažnju i ukrašavanju
Egipatski muškarci nosili su kratke suknje i koje su zvali “kilt”, i one su bile tipične za Staro i Srednje carstvo. Kilt je donosio više opcija, muškarci iz bogatih porodica nosili su kilt sa naborima, dok su duži modeli krojeni za starije muškarce. Kada su obavljali fizičke poslove muškarci su nosili parče tkanine obmotane oko kukova, a žene kratke suknje. Deca su najčešće radila bez odeće tokom leta, a zimi su se uvijali ogrtačima. Svi pripadnici jačeg pola nosili su suknje obmotane oko struka i privezane pojasom. Ponekad je materijal bio obmotan oko nogu, što je zavisilo od doba i aktuelne mode. Tokom novog doba plemići su dodali svom stilu dugu haljinu postavljenu iznad kilta. Oni bogatiji sebi su mogli da priušte najkvalitetnija i providna platna, kao i nakit i ukrase za odeću, dok su glavu ukrašavali samo u specijalnim prilikama. Bez obzira na društveni status, svi su imali nakit, manje ili veće vrednosti. Prstenje ili amajlije nosili su kao zaštitu od zlih duhova ili povreda, a imućniji su imali nakit od dragulja i perlica napravljenih od zlata ili srebra.
Moda Egipćanki bila je zaista zanimljiva. Njihove haljine držale su samo dve bretele, i krojene su tako da im grudi budu izložene. Drugi su tvrdili da su trake koje drže haljinu bile uske, jer je ta širina dovoljna za pokrivanje grudi. Popularna varijanta te haljine imala je kratke rukave sa otvorom oko vrata. Nakon nekog vremena i muškarci i žene usvojili su odoru koju su činila dva pravougaona dela dugačka tri ili četiri metra, koje su vezivali u čvor. Kao dodatak nosio se ogrtač sa vertikalnim naborima. Marama, ili sari, bila je popularna među ženama u Novom kraljevstvu. Činila ju je tkanina širine četiri metra i dužine četrnaest metara. Obuću su retko imali, najčešće su išli bosi. Nosili su sandale za posebne prilike ili ako je postojala mogućnost da im nastradaju noge. Za siromašne sandale su pravljene od papirusa ili palme, a za bogate su ih izrađivali od kože.
Obuća podseća na današnje japanke
Kosa im je najčešće bila kratka, a dečaci su uglavnom brijali glavu. Žene su na kosu nanosile ulja od kuvane krvi mačaka ili bika, kako bi održale prirodnu boju. Muškarci i žene imali su perike od ovčije vune i ljudske kose, i one su ih štitile od toplote i služile su kao dekoracija. Vlakna od palme koristili su za pravljenje kape, i na nju su dodavali vunu i ljudsku kosu koju su uvijali i lepili smolom ili voskom. Na taj način nastajala je perika, skoro uvek u crnoj boji, a model se menjao zavisno od uzrasta, pola i socijalne klase onoga ko je nosi. Razlikovale su se i po dužini (bilo je važno da li prekriva uši ili ne), obliku i rasporedu pletenica.
Zbog loših prirodnih uslova posvećivali su posebnu pažnju nezi kože. Kupali su se nekoliko puta na dan i koristili razna ulja napravljena od biljnih ekstrata i masti mačaka, krokodila i nilskog konja. Šminka im je pružala dodatnu zaštitu kože od sunca i insekata. Oker crvenom bojom naglašavale su se usne, obrazi i u toj boji žene su lakirale nokte, a ajlajnerom su i muškarci i žene zatamnjivali deo oko očiju i trepavica. Žene su kao senku koristile plavu, zelenu i zlatnu boju.
Šminkom su naglašavali izgled i koristili su je kao zaštitu
Kao što možete da primetite, njihova moda i stil, kao i sam sastav odeće, ne razlikuje se previše od načina na koji danas krojimo. Pored sve tehnike koje imamo sada stvaramo samo bržim putem, i u ponudi je više nijansi i kombinacija. Drevni Egipat se u još jednom polju pokazao kao jedinstven, specifičan, sa maštovitim narodom koji ima da ponudi mnogo toga što zaslužuje samo poštovanje i divljenje.
Izvori fotografija: soshoemi.blogspot.com, eslreadinglessons.com, egoness.blogspot.com, fashionhistory.zeesonlinespace.net
Jelisaveta Popov je studentkinja Fakulteta političkih nauka. Obožava da putuje. Želela bi da zna sve jezike sveta, a najviše voli francuski jezik. Ne moze da zamisli nijedan dan bez humora, muzike i voljenih osoba.
